Gajićemo kamile 1Foto: Građanski preokret

Prošlog vikenda u Beogradu je održan „protest za bezopasan vazduh“, na kojem su viđeni građanski i ekološki aktivisti iz raznih delova Srbije.

Za razliku od dosadašnjih demonstracija protiv velikih zagađivača koje smo viđali u lokalnim sredinama i s parcijalnim zahtevima, građani su ovog puta došli pred državnu vladu koja je po nadležnostima jedina prava adresa za odlučivanje o zaštiti prirodnih resursa i zdravlja stanovništva.

Udruživanje lokalnih pokreta i građana koji zdravu životnu sredinu vide kao društveno-politički prioritet je logično i ohrabrujuće jer ima potencijal da mobiliše značajan broj ljudi, pogotovo u urbanim centrima.

Naime, nije mali broj onih kojima su pitanja poput slobode medija, nezavisnosti pravosuđa ili fer izbornih uslova apstraktne teme, dok je vazduh koji ih guši ili voda koja im smrdi vrlo konkretan pokazatelj da su ugroženi i da moraju du se pobune.

Da su pitanja zaštite vazduha, vode i zemljišta zapravo jedna tema od nacionalnog značaja, i da se postupanje ili izostanak postupanja državnih vlasti lančano prenosi s područja na područje, zaključak je i učesnika inicijative „Zajedno do vode“ koju u Zrenjaninu sprovodi Građanski preokret.

Iz serije razgovora sa stručnjacima različitih profila, javnost je mogla da sazna da su uzorci vode na Dunavu i Savi godinama sve lošiji i da će obe reke verovatno uskoro pasti u nižu kategoriju voda pa je Drina najperspektivnije srpsko vodoizvorište u budućnosti.

Upravo zbog toga, vodosnabdevanje u značajnom delu zemlje može da zavisi od odluke države da prepusti rudarskom gigantu Rio Tinto eksploataciju litijuma i bora u Jadru, zato što bi upotreba velike količine drinske vode u rudarskom basenu i površinska deponija rudnog jalovišta i tu reku eliminisali iz pogodnih za zahvate pijaće vode.

Druga zanimljivost koja se mogla čuti je da poljoprivredno zemljište u Vojvodini značajno gubi svojstva plodnosti. Od preko pedeset odsto poljoprivrednog zemljišta sa visokim sadržajem humusa pre nekoliko decenija, sada je u toj kategoriji manje od jednog procenta obradivih površina.

Organska materija iz zemljišta se gubi zbog drastičnog smanjenja stočnog fonda, zbog prakse spaljivanja žetvenih ostataka i zbog erozije vetrovima. Svaki od uzroka pada plodnosti poljoprivrednog zemljišta direktno zavisi od političkih odluka i ponašanja centralnih vlasti, odnosno od visine stimulacija u stočarstvu, od oštrine kaznene politike prema onima koji spaljuju strnjišta pa s njima i živi svet u prizemnom ekosistemu, od ulaganja u pošumljavanje i od kažnjavanja onih koji besomučno seku stabla gde god im se prohte.

Dok se u razvijenom svetu prilikom formiranja vlada koplja lome u vezi s politikom koja će se voditi u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, na ovim područjima je i dalje najvažnije ko će i kako kontrolisati resore sile, što govori o zaostalosti naših političkih elita. Iako zaostale, vrlo su se izveštile u davanju lažnih obećanja, proglašavanju poraza za pobede, a loših rezultata u posledice „viših sila“.

Ovdašnja vlast je početkom devedesetih godina međunarodni embargo proglašavala šansom za domaću privredu, a petnaestak godina kasnije videla je i priliku za privredni rast tokom svetske ekonomske krize.

Takva pamet bi na argumente da ostajemo bez plodnog tla, šuma, zdrave vode i vazduha vrlo verovatno odgovorila da je to odlična prilika za uzgoj kamila, kojima baš takvi, pustinjski uslovi odgovaraju.

Prvo stado ćemo kupiti iz povoljnog kredita nekog od prijateljskih arapskih fondova i za dve, najviše tri godine, bićemo najbolji kamilari na svetu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.