Na osnovu uprosečenih rezultata istraživanja javnog mnenja može se reći da preko 20 odsto građana smatra da Srbija treba da bude neizostavno i odmah punopravni član NATO. Realno je pretpostaviti da je ogroman procenat tih građana, a ima ih preko milion, na poslednjim parlamentarnim izborima glasao za listu „Za evropsku Srbiju“ i dao odlučujući doprinos pobedi na izborima.
Rasprava o argumentima za ulazak i protiv ulaska Srbije u NATO najčešće se vodi na bazi dnevnopolitičkih potreba i bez sagledavanja šireg konteksta. Iako je vreme hladnog rata i Berlinskog zida daleko iza nas, kvalitet, argumenti i suština diskusije često ne dosežu dalje od tog perioda i uprošćene patriotsko-izdajničke retorike.
Najveći izazov koji se postavio pred svaku vlast nakon demokratskih promena jeste obezbeđenje uslova za dinamičan privredni rast. To je jedini način rešavanja ogromnih socijalnih i ekonomskih problema u zemlji, pre svega nezaposlenosti i siromaštva. U poslednjih nekoliko meseci postoji opšti konsenzus u zemlji i van nje da je dosadašnji model rasta privrede iscrpeo svoje mogućnosti i da se ekonomski razvoj u budućnosti može bazirati isključivo na rastu stranih direktnih investicija i značajnom povećanju izvoza.
Ključni faktor u privlačenju stranih direktnih investicija jeste nivo političkog i ekonomskog rizika zemlje. Koja politička vizija garantuje niži nivo rizika i samim tim značajno veći iznos potencijalnih investicija. NATO integracije ili vojna neutralnost?
Kako će međunarodnim agencijama i organizacijama koje se bave procenom rizika zemlje izgledati Srbija kada uskoro bude jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja nema nameru da uđe u NATO.
Da li će na karti ekonomskog i političkog rizika profitirati praktično sve zemlje Zapadnog Balkana kao članice NATO ili Srbija kao jedina koja to nije.
Sve zemlje bivše Istočne Evrope prošle su isti put. Članstvo u NATO pa ulazak u EU. Jedan broj njih je ta dva cilja ostvario istovremeno. Ali nijedna nije ušla u EU a da nije postala članica NATO.
Ulaskom u NATO, zemlja ostvaruje nesumnjive političke beneficije: povećanje međunarodnog uticaja, ulazak u sistem kolektivne bezbednosti, značajan podsticaj reformama i participiranje u donošenju odluka u okviru samog saveza.
Iskustva zemalja Istočne Evrope ukazuju na značajan pozitivan uticaj koji bezbednosne integracije imaju na ubrzani priliv direktnih investicija i rast društvenog bruto proizvoda.
Svaka politička odluka ima svoje ekonomske posledice koje se reflektuju na svakodnevni život građana. Neutralnost kao politička opcija podrazumeva da ćemo u budućnosti izdvajati više sredstava za odbranu, da će nam politički uticaj biti manji, a politički i bezbednosni rizici viši.
Takva strategija ima svoju ekonomsku cenu.
Cena se može izračunati kao izgubljeni potencijalni društveni proizvod plus veća stopa nezaposlenosti.
U svakodnevnom životu građani se mogu suočiti sa višim maržama rizika na podignute kredite. Sa potencijalno višim maržama rizika od mogućih susrešće se i naša privreda.
Nedavno je završena ekonomska studija gde se gubitak potencijalnog a neostvarenog društvenog proizvoda od 1990. do 2000. godine procenjuje na ne manje od 150 milijardi evra.
Politika vojne neutralnosti takođe ima svoju ekonomsku cenu.
Zato se ta računica mora izvesti danas, da bi se odgovorne odluke donele sutra. Suočeni sa činjenicama nemamo pravo da se krijemo iza deklaracije Skupštine Srbije donete kao izraz očajničkog pokušaja jedne politike da sa gubitkom Kosova ostane na vlasti u Srbiji. Građani su takvu politiku dva puta ubedljivo porazili u toku 2008. godine. Na predsedničkim i na parlamentarnim izborima. Rezultat rata sa NATO je razorena zemlja i izgubljeno Kosovo. Vojna neutralnost u borbi za odbranu Kosova ne može da pomogne. A ne može ni u obnovi zemlje. To su neoborive činjenice. Zato je neophodna racionalna analiza, nova politika i vizija. Potrebne su pre svega hladna glava i hrabre odluke.
Od toga će svima samo biti bolje.
Autor je član delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO i narodni poslanik G17 plus
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
