Predizborni dani teku

Mislim na ovaj predizborni čorbuljak koji nam je skuvao do skora jedinstveni blok, a od skora podeljen na stranke koje su za bojkot izbora kao vrstu pritiska na vlast, da izborne uslove upodobi i učini trku ravnopravnom i na stranke koje smatraju da se autokratska vlast može pobediti isključivo izlaskom na izbore i podizanjem energije i nade da se uz veliku izlaznost ovaj režim pobedi ili natera na uzmicanje.

Pa evo, u kuvanje tog neukusnog čorbuljaka će se upisati i moja malenkost. Upisati ne upišati, a nije da nije bilo i toga.

Pre nego što nastavim, evo jedne male iskrenosti.

U mnogim, sada već čini mi se nategnuto, svakodnevnim osvrtanjima na već zacementiran raskol, većina sagovornika i dalje zaboravlja na nas građane-glasače bez kojih nijedna politička opcija ustvari ne postoji. Kao da su građani glasači, bar neki deo na koji određene političke strukture misle da su „za njih“, vlasništvo pa sa tim vlasništvom postupaju po svojoj volji i ćejfu.

Tako smo, eto, mi Beograđani saznali da smo u ime nečijih planova izazvanih ovim ili onim građani drugog reda i da naše živote politički lideri stranaka SSP, Srce i Zajedno tretiraju manje važnim od nekih drugih građana drugih gradova u Srbiji.

No, pošto sam se kao što ste naslutili već otkrio želeo bih nešto da kažem o ideji bojkota u Srbiji.

Iskustvo iz poslednjih 30-ak i više godina kaže da je srpski politički akter ili najveći broj srpskih glasača reaktivno emocionalnog mentalnog sklopa a ne aktivno-racionalnog, bez čega i uz podršku međunardne zajednice i javnih ličnosti i NVO uspeh nije moguć.

Dakle, protesti koji bi podstakli međunarodnu zajednicu da nam pomogne, iako se ideja bojkota tamo ne razume, nisu izgledni.

Sve velike demonstracije (osim možda 9.mart) bile su reakcija na neku nepodopštinu tada vladajućeg režima.

Ne vidim ko bi i kako na ulice izveo dovoljan broj ljudi za podršku bojkotu a da to proizvede rezultat.

Sad, naravno, ukoliko nam je rezultat bitan.

Trebalo je kao okosnicu za kampanju od Beograda do najmanje opštine u Srbiji navesti sve poraze režima koje proglašava pobedama, i uz svo brukanje i loše tragove koje ostavlja na sve strane sveta, uz gomilu laži koje prosipa svaki dan.

Pa zar nije trebalo, napokon, pred svima razotkriti njihov lažni patriotizam koji im je jedino preostao ako je ikad i bilo nečeg više od toga.

Dakle, tema koju režim nameće pošto je na svim drugim temama iz realnog života u debelom minusu još uvek može prevariti jedan deo građana, pa je trebalo, a za to argumenata ima koliko god se hoće, pomoći tim ljudima da otvore oči.

I za kraj, dragi čitaoče, pozivam te da izađeš na izbore, da nagovoriš i nekoga ko se dvoumi i izabereš između letećih točkova ubica i letećih automobila (koji su ustvari prilagođeni helikopteri, ali to ne zvuči), između sajma koji je ponosno obeležje Beograda i moderne arhitekture 20. veka, s jedne strane, i nekakvih bezveznih kula ili luksuznih naselja – praonica para. Ima tu još praonica, generalštab kao poklon samoproglašenog vlasnika svega ili ugrožavanje vodoizvorišta (sigurnost za buduće generacije).

Da li ti je važna kanalizacija za 30 posto tvojih sugrađana ili nacionalni stadioni, kao da ovi u centru grada ne zvrje i inače prazni. Imaš li dovoljno brzog i komfornog gradskog prevoza i javnih garaža, i tako dalje i tako bliže.

Vrlo je jednostavno, osim ako ne želiš da mera tvog života budu sveže doštampane zastave i okačene na svaku banderu, ulaz i pogodno mesto. Kao jedini originalni patent SNS patriotizma.

Dobro, nije to njihova jedina ljubav.

Ima tu i ljubavi prema neograničenim količinama novca, uživanja u tvojem podaništvu ukoliko i dalje pristaješ na to.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.