Istorija se na Balkanu ponavlja kao tragedija 1Rade Marković Foto: Privatna arhiva

Nekoliko događaja iz poslednja dva-tri meseca a u koje su uključeni evropski i srpski zvaničnici na raznim nivoima imaju isti karakter i ostavljaju veoma slične poruke.

Izdvojio sam ova tri događaja kao najslikovitije, mada ih je verovatno u istom ključu bilo više.

To su:

Neuspešni pregovori opozicije i vlasti uz posredovanje evroparlamentaraca koje su evropski posrednici proglasili uspešnim i uslove koje im je Aleksandar Vučić odobrio, kvalifikovali kao povoljne za srpsku opoziciju, a potom se uvredili jer je ozbiljna opozicija proglasila neuspeh pregovora i ironično se zahvalila na takvoj pomoći Evropljana. Kako nisu zadovoljni pitaju se oni valjda kada im se od lopova koji je ukrao i demokratiju i državu i institucije te države nešto potpuno benigno i bezopasno po njegovu vlast ipak nudi natrag? Time su ne prvi put pljunuli u lice srpskom narodu, vređajući mu inteligenciju u odbrani lopova na vlasti ili nekih meni nejasnih podzemnih interesa i njih i njega;

Oproštajna poseta nemačke kancelarke Angele Merkel zemljama Zapadnog Balkana i poruke koje je tom prilikom poslala srpskoj javnosti, kojima je nastavila da podržava ovu nedemokratsku vlast sa posebnim naglaskom na razvoj prljavih tehnologija na tlu Srbije. Rio Tinto je naglašeno spomenut. Naravno, uz kao umirujuće poruke o potrebi poštovanja ekoloških standarda (ma hajde!). Uvredljivo po zdrav razum i za prosečno inteligentnog čoveka kako i sebe kvalifikujem. I tu su se provlačile izjave u napredovanju u oblastima prava i medija. Vlast sve to uzurpira a onda lagano u tome napreduje (ma hajde!) i to treba pohvaliti. Kako licemerno i pogrešno, ali o tome malo kasnije;

Izveštaj Evropske komisije o stanju u Srbiji a u cilju ocene napretka Srbije u evrointegracijama. Ovaj papir koji o svakom segmentu srpskog društva ima ocenu o ograničenom napretku (šta to uopšte znači?) sa nizom primedbi kojim se u stvari taj napredak u potpunosti poništava, govori o licemerju evropskih zvaničnika koje se ne može više sakriti iza neobaveštenosti i kojim se očigledno pokriva interes multinacionalnih kompanija da iskoriste ovo stanje razvaljene države i sprovedu svoje sebične ciljeve. I u tom grmu leži zec. Srbija prvenstveno, a potom neke druge zemlje Balkana imaju biti deponija Evrope i spremište za njihove prevaziđene tehnologije koje ćemo kupiti po skupe novce a za to nikakva demokratija, vladavina prava, slobodni mediji i ulaganje u kulturu ne pomažu. Diktatori u ime stabilokratije, zarobljena država i koruptivna i kriminalizovana administracija da pomaže. O da, pomaže.

I za kraj evo nekoliko upozorenja evropskim čelnicima od jednog doskora evropromotera. Budućnost i sudbina Evropske unije se upravo rešava ovde na Balkanu i ako oni to iz svojih sitnih kalkulacija ne vide, to gore i po njih, a i po nas. Drugo što ne znaju je da se istorija na Balkanu ne ponavlja kao farsa već uvek kao tragedija i detonator nesreće. Zaključiću ovaj tekst bez psovke i sa porukom da nam mogu pomoći makar toliko da prestanu da nas tretiraju kao nižu vrstu i vređaju našu inteligenciju. Dovoljno je da govore istinu.

Autor je vajar