Kako se pravi fabrika džema

Kada profesionalna, strukovna organizacija postane „štetna tvorevina sačinjena da bi mala grupa parazita sebi trpala novac u džepove“, da citiram kolegu koji posao licenciranog inženjera radi 33 godine, vreme je da se u ime zaštite struke javno progovori o problemima za koje je odgovorna IKS.

Po IKS Nadzorni organ može da bude čak i neko ko nikada nije samostalno uradio ni jedan posao, a kome morate da podilazite, jer od njegovog potpisa zavisi priznavanje situacije. Umesto da Nadzorni organ bude u funkciji struke, a zadatak IKS da razvija inženjerske resurse, Komora je svedena na instrument za naplatu članarine i mašinu za namicanje para od polaganja državnog ispita, od čega korist ima samo grupa privilegovanih članova, koji gradilište nisu videli ni na fotografiji.

Radna sposobnost inženjera se ne ispituje, zamislite hirurga kome se ruke tresu. Na mnogim gradilištima se kao odgovorni projektanti i izvođači „pojavljuju“ i teško bolesni ljudi jer se njihovim pečatima trguje. IKS ne zanima na koliko projekata ili gradilišta je neki inženjer odgovorno lice, umesto toga licence dobijaju i oni koja su u invalidskoj penziji. Iščlanjenje iz IKS je „moguće jedino u slučaju smrti“, iako bi za struku bilo bolje da posle odlaska u penziju licenca postane počasna, a da se njen nosilac bavi mentorskim radom. Mladi inženjeri odlaze iz zemlje i zato što neće dobiti priliku da se iskažu, jer smene generacija nema.

Inženjerska komora Srbije je institucija grupe nekorisnih pojedinaca koji se bave sami sobom, umesto da podrže nadležne institucije pri izradi tehničkih propisa, standarda i uslova iz oblasti građevinarstva i pruže stručnu pomoć pri izradi nedostajućih nacionalnih aneksa neophodnih u praksi.

Sve to Komora ne radi, jer je vode ljudi koji su znanja iz stručne prakse zaboravili ili ih ni nemaju. IKS je, gušeći uspešne, negativnu selekciju, lenjost i neznanje proizvela u svoj brend,. Zato smatram da ovakva Komora inženjerima ne služi, već predstavlja bespotreban teret, okupirana od bivših veličina, koji sem titule nemaju više ništa da ponude, a za Komoru su se zalepili do smrti, jer ne moraju da rade, a mogu da zarađuju.

IKS traži od mladog inženjera da posle dve godine iskustva uradi projekat kako bi branio državni ispit. To u praksi znači, da precrta projekat od kolega i svesno uradi plagijat. Nekompetentni, ali međusobno solidarni, IKS funkcioneri su svesni činjenice da mladi inženjer ne može da uradi projekat od 3000 kvadrata, ali sigurno može da ga prepiše.

Ko su mentori za polaganje državnog ispita, po kom kriterijumu su izabrani i gde su zaposleni? Gde ide novac od polaganja, kolike su plate zaposlenih u Komori i šta su njihove radne obaveze?

Obuke koje Komora radi su beskorisne. Angažuju se „prijatelji kuće“, koji iskusnim inženjerima objašnjavaju kako se, npr, montira gips karton, jer je neko platio Komori.

Komora ne štiti inženjere, koji su obavezni da investitoru daju licencu za koju garantuju strukom, dok investitori sa projektima mogu da rade šta god hoće.

Komora bi mogla da pomogne nadležnom Ministarstvu bar u onom delu koji se tiče zaštite inženjera, ali zašto bi to oni to radili? Koliko u IKS ima profesora i penzionera kojima je to „tezga“? Šta će oni u Komori koja treba da se bavi ljudima koji aktivno rade? Među predsednicima podsekcija matične sekcije izvođača radova su i ljudi koji u svojoj radnoj biografiji nemaju ni jedno gradilište na kome su bili odgovorni izvođač.

Nepopularno je da se javno kaže da se Komora komercijalizovala na račun kvaliteta rada, jer to znači da se dira u interese, a to je osinje gnezdo, čiji čuvari i ne kriju da onaj ko ćuti i „ne talasa“ profitira, a ostalima se loše piše, jer kvare prosek osrednjih i nezainteresovanih, a visoko pozicioniranih. Međutim, veoma je važno da se javno ukaže na nedoslednosti i probleme koji su štetni ne samo za građevinsku profesiju, nego i za celo društvo.

Ako pažljivo čitate opis delatnosti za dobijanje licence odgovornog projektanta tehnologije, videćete da se nigde ne pominje izrada projekata antikorozivne zaštite. Kako odgovoran za izvođenje antikorozivne zaštite može da postane neko kome ta vrsta posla nije u opisu delatnosti za dobijanje projektantske licence?

Antikorozivna zaštita je tehnološki proces. Tehnolog je napravio recepturu i proizvod pustio u prodaju sa uputstvima za njegovu primenu. Odgovorni izvođač ga neće „kuvati“ na gradilištu već će samo primeniti uputstvo. Zbog čega se licenca za odgovornog izvođača radova na antikorozivnoj zaštiti ne izdvoji ili pripoji građevinskoj licenci odgovornog izvođača? Jasno je da se tu ne radi ni o kakvom tehnološkom procesu, već o završnoj obradi.

Takođe, licenca 381 – Odgovorni inženjer za energetsku efikasnost zgrada je licenca koju ne mogu da dobiju inženjeri tehnologije iako su za energetsku efikasnost zgrada bitna znanja iz termodinamike i termotehnike. To je suština problema: opise delatnosti i kategorizacije su radili ljudi koji se u taj posao ne razumeju, niti im je jasan lanac odgovornosti u njemu.

Rad IKS biće štetan sve dok oni koji sede u telima Komore ne vide ništa sporno u tome da je, recimo, za odgovornog izvođača radova na antikorozivnoj zaštiti presudno da zna kako se pravi fabrika džema, što je besmisleno kao kada bi turbine na Đerdapu zaštitio kolega koji se bavi projektovanjem enterijera.

Autor je vlasnik firme Jadran d.o.o. Beograd