Kako uvećati ušteđevinu

Saša Nikašinović Iako je za većinu građana ušteđevina najčešće neostvariv san, sve više je i onih koji imaju ponešto sačuvano za crne dane. Nisu to samo oni koji dobro zarađuju i u ovoj besparici nego i ljudi koju su dobili nekakvo nasledstvo ili, recimo, besplatne akcije. Po tradiciji takve su se pare čuvale u devizama i mnogi to i danas rade. Jak dinar je, međutim, takvu štednju učinio neracionalnom. U prošloj i ovoj godini se na kursnoj razlici moglo i izgubiti.
Lanjske godine je najisplativije bilo ulagati u štedne zapise Narodne banke Srbije. Prinos je bio relativno visok i siguran, zapisi se mogu u svakom trenutku prodati pri čemu se na dobitak ne plaća nikakav porez. U međuvremenu se prinos smanjio, a Narodna banka je najavila da nove emisije ovih zapisa više neće emitovati. Građanima je tako ostalo da koriste ono što imaju i građani u razvijenim zemljama – da ušteđevinu stave u banku i zadovolje se niskim bankarskim kamatama, da kupuju akcije na Beogradskoj berzi ili da ulažu u investicione fondove koji pare takođe stiču najvećim delom na berzi.
Za ulaganje na berzi potrebno je i znanje i informacije, pa su tako kod nas veoma brzo postali popularni investicioni fondovi. Zasad ima četiri takva fonda – Delta plus, Fima Proactiv, Raiffeisen Akcije i Focus Premium. Sva četiti fonda odlično posluju i verovatno zbog toga najavljeno je formiranje još dva ovakva fonda. Oni koji su dosad poverili pare ovim fondovima mogu da budu više nego zadovoljni. Sva četiti fonda krenula su sa vrednošću investicione jedinice od 1.000 dinara i uspela su veoma brzo i u visokom procentu da oplode novac.
Prvi je startovao fond Delta plus u martu ove godine. Investiciona jedinica ovog fonda u petak je vredela 1.403,37 dinara, što znači da su ulagači za sedam meseci ostvarili dobit na svoj ulog od 40,3 odsto. Fima Proactiv registrovana je početkom maja, investiciona jedinica joj je u petak vredela 1.111,53 dinara, pa tako za pet meseci prinos ulagačima iznosi 11,5 odsto. Raiffeisen Akcije počele su rad u avgustu i za dva mesece povećale su vrednost investicione jedinice na 1.035,99 dinara, odnosno prinos je za dva meseca rada skoro četiri odsto. Investiciona jedinica Focus Premiuma, osnovanog u septembru, povećana je na 1.033,19 dinara, odnosno za mesec dana skočila je za 3,31 odsto.
Veoma brzo rastao je i kapital ova četiri fonda. Delta plus sada raspolaže sa 1,9 milijardi dinara, Fima Proactiv sa 1,4 milijarde dinara, Raiffeisen Akcije sa 1,2 milijarde i Focus Premium sa 173 miliona dinara. Sume su prilično visoke, a iz dana u dan nastavljaju veoma brzo da rastu.
Na osnovu dosadašnjih rezultata ispada da su investicioni fondovi najbolje mesto na koje treba uložiti pare. Prinosi na ulog su veći nego što bi većina građana uspela da ostvari sopstvenom kupovinom akcija na berzi, a poređenje sa bankama da i ne pominjemo. Pri tom i berzanski stručnjaci malim ulagačima savetuju da umesto sopstvenog investiranja na berzi ulažu u investicione fondove.
Zasad sve izgleda idealno, ali potrebna su i neka upozorenja. Niko ne garantuje da investicione jedinice neće gubiti na vrednosti. Dnevni izveštaji pokazuju da se to događa sa sva četiri investiciona fonda, ali kod sva četiri se kasnije ti dnevni gubici nadoknade i premaše kasnijim dobicima. Da li će se taj trend nastaviti niko pouzdano ne može da kaže. Pravi savet je stoga veoma teško dati.
Princip u berzanskom poslovanju je da što je veći rizik veći su i dobici, ali veliki rizik može da donese i velike gubitke. Odluku zato treba dobro odvagati. U Srbiji još nije zaboravljena praksa piramidalne štednje u Dafiment banci i Jugoskandiku. Kamate su bile tolike da vam se zavrti u glavi, ali je veoma malo onih koji su te vrtoglavo visoke kamate uspeli i da naplate. Može li priča sa Jezdom i Dafinom da se ponovi i sa investicionim fondovima?
Nema sumnje da su uslovi danas drugačiji nego u vreme Miloševića kada su poslovali Jezda i Dafina. Tada je u pljački građana direktno učestvovala i država i sve je rađeno pod visokim državnim blagoslovom. Teško je i zamisliti da bi se partije na vlasti danas usudile i da pomisle na neku novu sličnu pljačku. Drugačiji je i pravni okvir za ovakvo poslovanje. Postoji zakon o investicionim fondovima koji striktno propisuje gde se kako mogu ulagati pare fondova.