Kažnjavanje Pete: Ko „ubija“ najpoznatiju beogradsku gimnaziju?

Treba javnost podsetiti da je Prva ženska realna gimnazija dobila zgradu u Ratarskoj ulici ispod Tašmajdana 1938. godine, a pre toga je koristila objekte na više mesta u centralnim delovima grada. U toku Drugog svetskog rada u zgradi Prve ženske gimnazije je bila smeštena administracija okupacione vlasti, a nakon oslobođenja čak devet školskih godina radila je prva ženska gimnazija u Srbiji. Konačno, spojem učenica Prve ženske realne i Druge muške gimnazije stvorena je Peta beogradska i njena prva školska godina je bila 1953/1954.

Međutim, kako je Peta pravni naslednik Prve ženske, računa se da ova škola postoji tačno 120 godina, tačnije od 29. 6. 1905. kada je ukazom Kralja Petra I Karađorđevića formirana Prva ženska realna gimnazija. Peta je, dakle, vršnjakinja Beogradskog univerziteta i Udruženja književnika Srbije. Sličan je i značaj Prve ženske realne, a potonje Pete beogradske gimnazije za ovo društvo. Školstvo u Srbiji je bilo nezamislivo bez „Srpskog ženskog Oksforda“ kako su zvali prethodnicu Pete zbog mnoštva velikanki u redovima njenih profesora i bivših učenica. Beograd je, pak, bio i ostao nezamisliv bez Pete beogradske, jer što reče neko od književnika:

– U Beogradu svako ima neku vezu sa Petom, makar preko jedne od nekadašnjih devojaka…

Dezintegracioni tokovi u domaćem školstvu vidljivi su već više od četvrt veka. Gubitak nastavničkog autoriteta, poslovično nepoštovanje ovog staleža u društvu, neadekvatni programi, loše vođenje celog sektora od strane Ministarstva prosvete i dvolično postupanje prosvetnih sindikata, doveli su do erozije svih vrednosti i percepcije u javnosti da ta sfera društva zahteva hitne reforme. Međutim, umesto pravih, još od vremena ministrovanja Gaše Kneževića i Tinde Kovač Cerović, išlo se na ideologizaciju umesto suštinskog prestrojavanja i tako smo dobili sliku bazično slabo funkcionalne strukture koja je za državu finansijski balast, za đake prilično anahrona obaveza, a za roditelje izvor mnogih nezadovoljstava! Svi zakoni, koji su u prosveti poslednjih četvrt veka donošeni, nisu išli u pravcu funkcionalizacije rada i primenjivosti stečenih znanja, već naprotiv, samo su još više opterećivali namučenu nastavničku struku bespotrebnom administracijom i brojniju učeničku populaciju uvođenjem dodatnih predmeta i časova. Tako smo stigli do činjenice da učenici u gimnazijama svakog radnog dana imaju po sedam ili osam časova, te nema vremena za držanje dodatne, dopunske ili pripremne nastave. Nacionalni prosvetni savet nema dovoljno transparentno delovanje, a poverenje zaposlenih u školstvu u državu i Ministarstvo prosvete opada srazmerno nemenjanju stanja stvari nabolje.

U svemu tome Peta beogradska nije nikakav izuzetak, bez obzira na svoju slavnu prošlost i neke blistave trenutke u sadašnjem vremenu. Socijalni problemi, koje potresaju zaposlene u srpskoj prosveti, podjednako se obrušavaju i na ljude sa ugovorom o radu u Petoj, a teskoba i frustriranost učenika u celoj zemlji, ne zaobilazi ni đake Pete. No, oni se po pravilu prilično dobro snalaze na fakultetima, našim ili stranim, državnim ili privatnim, na koje se upišu, pa to nekako i jeste pokazatelj da su u gimnazijsko vreme stekli, u proseku, solidno znanje i razvijene radne navike. Neki od njih se čak popnu i do trona lidera generacije. Stoga i ne treba da čudi da je i u ovim smutnim vremenima Peta sačuvala oreol kvalitetne školske sredine u kojoj se polaže na znanje, ali i kreativnost, svestranost i integrisanost.

Da li, ovakva kakva je bila i ostala, Peta beogradska zaista kao institucija nešto znači Ministarstvu prosvete i Republici Srbiji, ostaje pitanje, ali generalno, ona je imala prethodnih godina takoreći isti tretman kao i druge školske ustanove njenog ranga, ni po čemu nije bila privilegovana. Na primer, u školskoj 2020/2021. preduzeta je rekonstrukcija objekta Pete i ona je godinu dana bila „podstanar“ u osnovnim školama – „Kralj Petar Prvi“ i „Sveti Sava“. Da bi se krajem januara 2021. učenici i zaposleni vratili u „svoju“ zgradu u Ilije Garašanina 24. No, u prethodnim i ovoj školskoj godini rekonstruisani su i objekti drugih škola, tako da Peta tu nije nikakav izuzetak. I po pitanju uvođenja takozvanih specijalnih odeljenja, Peta se nije razlikovala od ostalih, s tim što su u njoj otvorena hemijsko-biološka i istorijsko-geografska odeljenja, jedno po godini. Donji prag za upis u odeljenja prvog razreda Pete beogradske je među najvišim u zemlji već godinama, a visok procenat upisa njenih maturanata na fakultete i kasnije njihov uspeh na njima jesu pokazatelj stanja stvari u vezi sa ovom školom, to jest kvaliteta rada u njoj.

Šta je to što Petu čini uspešnom školskom sredinom u sadašnjosti? Pre svega veliki broj učeničkih nagrada na takmičenjima u mnogim znanjima i veštinama. Pre nekoliko godina je maturant Pete, Todor Cvetanović osvojio zlatnu medalju na Svetskom takmičenju iz biologije. Denis Šabotić je, pak, osvojio srebrnu medalju na evropskom takmičenju iz geografije. Pre nekoliko godina je učenik Pete Lazar Filipović pobedio na republičkom takmičenju u recitovanju koje se tradicionalno održava u Valjevu. Brojni su primeri osvajanja vodećih mesta i nagrada iz raznih predmeta i oblasti čitavog niza naših učenika, koji kao da su pretplaćeni na uspehe. Sa njima i priznanja dobijaju njihovi profesori – mentori. Naročito profesori srpskog jezika i književnosti čiji učenici bukvalno svake godine osvajaju obavezno prva mesta na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika i na Književnoj olimpijadi. Učenici Pete su podjednako uspešni na takmičenjima iz stranih jezika, geografije, istorije, prirodnih nauka, likovne i muzičke kulture, kao i na sportskim takmičenjima. Dakle, gotovo u svim naukama i veštinama.

Osim drugih svojih poslovnih uspeha, neki profesori Pete su i autori udžbenika, na primer – profesorka srpskog jezika i književnosti, dr Violeta Kecman je jedan od autora udžbenika gramatike za prvi i drugi razred srednje škole, školski psiholog – Biljana Apostolović Milojević je autorka srednjoškolskog udžbenika iz psihologije, profesorka istorije Vesna Rašković je autor jednog studentskog udžbenika, dok je profesorka Danijela Malinar autorka udžbenika hemije za sedmi i osmi razred osnovne škole. Drugi profesori Pete, recimo Ana Prišing Živković, Milica Šarenac su recenzenti i lektori raznih udžbenika odobrenih od Ministarstva prosvete. Neki su, pak, zaslužni za razne privilegije koje imaju naši đaci. Na primer, Peta beogradska gimnazija je jedna od retkih škola u Srbiji u kojima se odvija DSD ispit (ispit za sticanje jezičke diplome iz nemačkog jezika). Neki od profesora Pete su učestvovali u komisijama za izradu standarda za predmet koji predaju, potom u komisijama za ishode i školske programe. Profesori Pete redovno preduzimaju razna stručna usavršavanja, a ponekad su i predavači na raznim seminarima. Katkad su pozivani da drže predavanja iz svojih stručnih oblasti u drugim školama, na fakultetima ili naučnim simpozijumima. Kao što je nemali broj učenika Pete redovni posetilac Istraživačke stanice Petnica.

No, ono što Petu čini nadaleko poznatom jeste njen kulturni život. Iako su temelje dramske i literarne sekcije postavile velikanke iz vremena Prve ženske, poput Mage Magazinović i Desanke Maksimović, nije bilo lako održati tu tradiciju u modernim vremenima pošto je ta aktivnost tražila veliki utrošak vremena, samopregor i žrtvu. Dramska sekcija Pete najpoznatija je u celoj zemlji po trocifrenom broju velikih i ostvarenih dramskih umetnika koji su svoje prve korake umetničkog usmerenja načinili baš kao članovi ove sekcije. Recimo, filmski reditelj Goran Marković čuva dnevničke zabeleške o svom učešću u dramskoj sekciji Pete. Slično važi i za rok muzičare čija je čitava plejada romorila među nekadašnjim učenicima Pete, a ta tradicija se poštuje i danas. Dramska sekcija svake školske godine, osim prigodnih datuma – kao što su Svetosavska proslava, Dan škole i Desankin dan (16. maja), načini bar jednu celovečernju predstavu, koja proslavlja školu i na takmičenjima. U slavu rok tradicije organizuje se svake godine Lenondan oko 8. decembra, a odnedavno i Veče Bore Đorđevića, bivšeg učenika Pete. Tri godine zaredom u Petoj se organizovala srednjoškolska rok gitarijada -„Rock 5 roll fest“. Galeriju „Nadežda Petrović“ i hol na prvom i drugom spratu oživeli su radovi profesora likovne kulture Dražena Vračara sa njegovim učenicima, ali i likovni radovi drugih profesora i učenika.

Neki od aktuelnih profesora Pete članovi su Udruženja književnika Srbije. Drugi, kao profesor Dražen Vračar i profesor muzičke umetnosti – Nenad Poledica imaju zapažan umetnički angažman van škole. Možemo reći da je priličan broj sadašnjih profesora i nenastavnog osoblja u Petoj svestran i uspešan van svog radnog mesta.

Nadaleko je poznat i rad Humanitarnog tima Pete. Tako je, recimo, 15. marta 2024. ovaj učenički tim organizovao više nego uspešan maratonski rok koncert u „Božidarcu“ na kome je nastupilo nekoliko poznatih ovdašnjih grupa i muzičara, a prikupljena su značajna sredstva za lečenje učenika Pete beogradske u kolicima – Kostu Žikića. Debatni klub đaka Pete veoma je uspešan, učestvovao je u Studiji slučaja nekoliko godina zaredom u organizaciji raznih fakulteta i osvajao je na tim takmičenjima po običaju visoka mesta.

U ovom tekstu zbog podrazumevane limitiranosti neće biti moguće nabrojati sve pojedinačne uspehe i domete sadašnjih učenika i profesora Pete. Koja i dalje važi za jednu od najuglednijih beogradskih škola. Često je prati i izvikani epitet – „elitna“. Iako mnogi ljudi danas taj epitet koriste sa pežorativnom namerom, kada se pomisli na Petu beogradsku gimnaziju, deluje opravdano da joj upravo ta etiketa stoji na reveru. I zato se mnoge školske sredine iz cele Srbije i regiona na Petu ugledaju i sa njom se porede.

Zbog sveta iznesenog, najblaže rečeno, čudi postupanje Ministarstva prosvete koje je 22. 2. 2025. za vršioca dužnosti ove škole postavilo Danku Nešović, rukovodioca Akademije za pilote dronova. Istrajavanje nadležnog ministarstva na ovom kadrovskom rešenju, uprkos brojnim njenim nepravilnostima u radu i rovu iskopanom prema kolektivu, a naspram predloženog kandidata iz redova zaposlenih, samo produbljuje krizu i otvara sumnje da se ovde priprema ukidanje ove čuvene beogradske gimnazije. To ne bi bio presedan. Naime, 1988. je ukinuta Sedma beogradska na Karaburmi, a 2000. – Jedanaesta beogradska u Šumicama. No, takvim destruktivnim potezom Ministarstvo prosvete ne samo što bi navuklo gnev nepreglednog broja naših građana, već bi protiv sebe okrenulo bezmalo svetsku stručnu javnost, s obzirom na činjenicu da su mnogi nekadašnji učenici Gimnazije pod Tašmajdanom na važnim i uticajnim mestima u, uglavnom, prosvetnim, naučnim, kulturnim i medijskim institucijama u zemlji i u svetu. Zbog njih i važi krilatica. PETA NASRED SVETA!

Kao primer destruktivnog delovanja Danke Nešović, od Ministarstva prosvete imenovanog vršioca dužnosti direktora Pete, navešćemo jedan njen postupak. Ona je pozvala prosvetnu inspekciju iz Kraljeva (!?) u „svoju školu“ da bi joj predala zapisnike sa održanog školskog odbora u martu, koji je odbio da sa njom zaključi ugovor o radu, jer je insistirala da se u njega unese retroaktivno datum njenog dolaska u ovu ustanovu, a ne datum održavanja sednice školskog odbora. Reč je o zameni teza: nije školski odbor postupao nezakonito zato što nije želeo da potpiše ugovor sa pomenutom v.d. direktorkom, već je ona nezakonito postupala, prvenstveno kad je zaključala školu 27. 2. 2025. i zabranila pristup svim zaposlenima i učenicima. A zatim kad je ona odbila da potpiše ugovor zbog insistiranja na nepravilnom datumu, a odbila je i da dostavi traženu dokumentaciju. Ona je prilikom inspekcijskog nadzora predstavila svoju verziju priče tako da se iz izveštaja inspekcije izvodi zaključak da školski odbor nezakonito postupa i u skaldu sa tim treba ga smeniti, odnosno uvesti prinudnu upravu.

Da li je aktuelna vlast dobro promislila o svom delovanju u ovom kažnjavanju Pete beogradske? Još uvek ima vremena da se povuče ručna kočnica i spreči katastrofa učenika i zaposlenih u Petoj beogradskoj, da se ne dozvoli rasplamsavanje društvenih nemira i dalje sejanje razdora među našim građanstvom. Što bi svakako imalo dalekosežne razorne posledice po ovo društvo. Mudra odluka nadležnih faktora bi se sastojala u očuvanju ove poznate škole i čitavom nizu razumskih rešenja u cilju normalizacije i kretanja ka pozitivnim ishodima ove školske godine.

Autor je profesor Pete beogradske gimnazije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.