Kokošarska ujdurma 1Foto: Lična arhiva

…. umalo na neodređeno vreme zatvoren ovaj jedinstven muzej koji čuva neprocenjivo baštinsko blago – zbirku dela jednog od najinteresantnijih umetnika početka druge polovine XX veka u Jugoslaviji i šire uz manju po količini, ali ne po značaju kolekciju dela drugih samoukih umetnika, sabrane po izboru i kriterijumima darodavca.

Veliki čika Ilija, kako ga je zvala Mirjana Gvozdanović, koja mu je i predložila pseudonim Bosilj, opet je ustalasao baruštinu i čamotinju.

Ne svojom voljom, opet, već opet osionošću i zlobom anonimnih mutivoda.

Naime, u javnosti je juče sa stranice Sremskih novina pošla vest da se Ilijanum zatvara za javnost i pretvara u centar za imunizaciju stanovnika Šida i okoline.

Odluku je doneo, ako se dobro sećam, nekakav štab za vanredne situacije Opštine Šid.

Postupiti po naređenju!

Sve je moralo da se uradi odmah, bez pogovora.

Srećom, vest je prostrujala netom i stigla do javnosti – stručne i zainteresovane.

Reakcije koje su se pojavile bile su neverica, rezignacija, ali i BES, REVOLT. Pristojni mediji u Srbiji počeli su i istragu, prikupljanje i objavljivanje reakcija stručnjaka.

Sve je izgledalo bezizlazno i beznadežno još u 17 časova kada sam u besu i užasu počeo da šaljem poruke sa linkom Sremskih novina nacionalnim komitetima ICOM, ICOMOS; Društvu konzervatora Srbije, Evropi nostri Srbija, Danasu, organizacijama kojima pripadam ili sa njima sarađujem, mediju koji pratim i podržavam od kada postoji, kolegama i prijateljima, sa predlogom da hitno napravimo rusvaj i odbranimo ILIJANUM.

Deus ex machina, u nekom vremenu od 17:40 do 20:30, link Sremskih novina nestaje, a uskoro dobijam neverovatnu vest da je sve zaustavljeno, da se Ilijanum hitno vraća sebi, nama i funkciji!?

Informacija iz offa je glasila da je reagovala ministarka kulture i sprečila neprocenjivu štetu za kulturu Srbije i šire.

Nesviknut na dobre vesti oko kulture, hitno sam proverio na nekoliko mesta i kod pouzdanih izvora – TAČNO! ISTINA! BRAVO, HVALA MINISTARKI KULTURE!

Uz zahvalnost i podršku, ministarki moram da uputim i molbu da predmet prosledi i koleginici Mariji Obradović, minstarki uprave i lokalne samouprave, koleginicama i kolegama u Vladi, predsednici Vlade, predsedniku Izvršnog veća AP Vojvodine… svima koji mogu da utiču da se u štabove i ostala tela za vanredne, krizne situacije izaberu kompetentni, makar osrednje obrazovani, prosečno inteligentni i dobronamerni ljudi rešeni da urade nešto korisno bez uništenja nečega što oni ne poznaju, ne cene i ne vole.

I da ne zaboravim: miševi i pacovi (štetočine) koji su upali, ili možda, zalutali u ambar srpske baštine su odmah ugasili stranicu sa linkom na kome je bila vest.

Da li je to lep ohrabrujući znak da im kolo strahuje od mačijeg prisustva?

Ili samo jajarsko-kokošarska ujdurma „nije bilo, majke mi“?

Error 404 na stranici Sremskih novina od juče uveče, iako deluje pre svega kao Fahrenheit 451, ili pokušaj rimejka Plinskog svetla, budi nadu, kao još jedna važna i dobra vest o intervenciji u šidskoj sredini i srpskoj baštini, trenutno u realizaciji.

Ostaju nam, nadajmo se, svest i uz nju obaveza da pratimo šta nam se dešava, razmenjujemo informacije, angažujemo se kao stručnjaci i sa širom javnošću, da reagujemo na vreme i pomognemo da ovi nagoveštaji mogućih dobrih trenutaka dostignu harmonićan kontinualan tok.

Ministriranje kulture u ovom mandatu za sada – nudi i nadu i mogućnost.

Posetimo Ilijanum, makar virtuelno, pratimo rad i aktivnosti na njihovom sajtu i fejsbuk stranici, setimo se da su bili pred zatvaranjem, omogućimo, tako i kako god možemo, da mi i svet uokolo i dalje baštinimo čudesni Svet po Iliji, i da ga predamo u nasledstvo onima koji dolaze.

P. S. Ton je ličan, krajnje i potpuno, jer za Bosilja znam od svoje 12. godine, zahvaljujući Mirjani Gvozdanović, divnoj, borbenoj i časnoj ženi koja mi je o njemu prva pričala 1970. godine u njenom rodnom Sutivanu, a celog života branila njega i Mangelosa i slobodu umetničkog izraza i ljudskog lika. Dug je to prema njoj, prema Iliji i Mangelosu, koji su mi otvorili svetonazor po Iliji, živoj porodici Bašićevića koja održava i dalje širi iskre lepote i smisla Svetom po Iliji, naposletku – sebi, jer sam na Bosiljevom primeru rano shvatio dugove koje primam baveći se istorijom umetnosti i zaštitom baštine.

Autor je istoričar umetnosti konzervator

close
Kokošarska ujdurma 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.