Foto: FreeImages / CierpkiPrimera radi, savetnik predsednika Republike Nikola Selaković na skupu o unutrašnjem dijalogu u Lapljem Selu kod Prištine kaže da u južnoj srpskoj pokrajini živi 1.900.000 Albanaca. Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović ide korak dalje i procenjuje da je njihov broj iznad dva miliona. Shodno tome Aleksandar Vučić gostujući u Prokuplju izjavljuje da više Albanaca živi u Podujevu nego u celoj Toplici.
Istina je sasvim drugačija. Na proteklim separatističkim parlamentarnim izborima 2017. godine izašlo je 420.000 Albanaca. To je izveštaj centralne izborne komisije samoproglašene republike Kosovo. U okviru tog broja su i Romi i Bošnjaci. Poznata je činjenica da se Albanci, kada su u pitanju izbori, odazivaju u masovnom broju. Imajući sve to u vidu, danas se broj Albanaca koji žive na Kosovu i Metohiji kreće između 800 i 900 hiljada.
A zašto je to tako?
Posle 1999. godine dobar deo Albanaca koji je emigrirao put Zapada nije se vratio kući.
Dolaskom stranih okupacionih trupa menja se i način života albanskog življa. Stari tradicionalni patrijarhalni odnos u porodici je nestao. Narkomanija i prostitucija su uzeli maha a natalitet se rapidno smanjio.
Do 1990. godine broj porođaja među Albancima u južnoj srpskoj pokrajini bio je 31.000 danas je on oko 17.000.
Emigriranje put zapadnih zemalja traje neprestano od 1999. godine. Tako je, po priznanju vlasti u Prištini, samo 2015. godine Kosovo napustilo 120.000 pretežno mladih Albanaca.
Ekonomski razlozi i sve veći jaz između bogatih i krajnje siromašnih među Albancima glavni su uzroci njihovog odlaska put zemalja Zapada.
Ne treba čovek da bude statističar pa da ne uoči da se u velikom broju albanskih sela i gradova rapidno smanjio broj stanovnika. Nema onog naroda koji je do 1999. godine vrvio ulicama Kosova i Metohije. Ako, recimo, putujete relacijom Priština – Kosovska Mitrovica noću, vidi se da svaka treća kuća nije osvetljena.
Posle zakona od demarkaciji, kada se pretpostavlja da će Kosovo dobiti Šengen vize, očekuje se da će emigriranje Albanaca biti još i veće, što znači da će i nacionalna struktura biti još povoljnija za Srbe.
Imajući sve ovo u vidu postavlja se pitanje zašto Aleksandar Vučić i njegovi potčinjeni nastoje da građane Srbije plaše brojem Albanaca? Govoreći pre neki dan na konferenciji za štampu, on čak i kaže da u narednom periodu od 10 srpskih opština južno od reke Ibar samo u jednoj, a to je Štrpce, Srbi ostati većina. To je gola laž imajući u vidu da su sve te opštine od strane Prištine stvorene po principu geta. Broj Srba u njima se kreće iznad 90 posto pa je teško verovati da taj odnos u bliskoj budućnosti može da se promeni. Granice tih opština od strane Aleksandra Vučića Briselskim sporazumom su prihvaćene pa je jednom broju tih opština, kao što su opština Parteš i Klokot Banja, onemogućen prirodni izlaz na administrativnu liniju centralne Srbije. To samo pokazuje kako i koliko je ovoj vlasti stalo do kosovskih Srba.
Svrha povećanja broja Albanaca a smanjivanja broja Srba leži u nastojanju Aleksandra Vučića da se odrekne južne srpske pokrajine. Građane Srbije on misli da će lakše da ubedi da gubitak teritorije pravda realnošću, a realnost je ta da na Kosovu i Metohiji živi 95 posto Albanaca. To reče predsednik Srbije i po običaju masno slaga. Na već spomenutim izborima broj Srba koji su izašli je bio 50.000 gde sasvim opravdano može da se kaže da je stvaran broj oko 15 posto. Indikativno je da za šest godina svoje vladavine Aleksandar Vučić nikada nije spomenuo problem povratka 220.000 Srba proteranih sa Kosova i Metohije.
Aleksandar Vučić je 2012. godine obećao svojim zapadnim mentorima da će se odreći Kosova i Metohije. Iz tog razloga on obmanjuje, laže, manipuliše, služi se svim mogućim i nemogućim sredstvima da to obećanje ispuni. Zna dobro da oni, sa kojima je pravio dogovore, u slučaju prevare znaju da budu jako brutalni. Sudbina pokojnog premijera Zorana Đinđića jasno opominje. Danas su građani Srbije taoci suludog obećanja predsednika Republike da zbog dolaska na vlast mora da preda južnu srpsku pokrajinu.
Verovatno bi bilo najbolje da se ne ostavi ili objavi ni jedan komentar na gornji tekst. Na argumentovane i logicne konstatacije autora, odgovor naprednjackih botova koje ovakvo pisanje dovodi do izbezumljenosti ce biti samo jedan …
Од добро обавештених људи сам сличне процене броја Албанаца чуо још пре више година. Они су своје процене правили на основу просечне дневне потрошње брашнау јужној српској покрајини или броја хлебова који се испеку у локалним пекарама.
Po poslednjem popisu Albanaca ima tačno 1.617,000. to je za skoro 400.000 manje nego na biračkim spiskovima. Izlazak i razjedinjenost političkog bića Albanaca je šansa jedinstvene Srpske Liste (u proteklim parlamentarnim izborima su sa oko 36.000 glasača postali treća politička snaga posle LDK i Samopredeljenja a na lokalnim izborima pobedili su u svih 10 srpskih opština što je skoro 1/3 kosovskih opština. Najveće albanske partije imaju vlast u najviše 1 – 2 opštine. Znači, da ćemo samo sa jedinstvenom Srpskom Listom i potpunom mobilizacijom svih Srba rođenih na KiM, onih raseljenih i onih što su ostali osvojiti i preko 50-60.000 glasova a time i više mandata. Što se tiče „Brojnosti“ Albanaca ona uopšte nije bitna jer oni nisu „Izborili“ R. Kosovo već su im ga poklonili strani mentori pre svega Ameika i G.B.
Odličan tekst i odličan zaključak zašto se vlast igra ciframa…pravi se atmosfera straha za otpisivanje Kosova uz paniku da će Albanci nastaviti prodor dalje prema Beogradu…što je totalni nonsens. Odavno mi je jasno da njima nije san Srbija i ratovanje doveka već Švajcarska, Nemačka ostale razvijene zemlje (kao i našim mladima) gde su uslovi života kud i kamo bolji. Pa oni su mislili da će posle proterivanja Srba živeti kao u bajci a dobili su što i mi ostali. Svi mi na Balkanu smo taoci jedne iste klike političara, profitera i šićardžija koji će nam na kraju doći zbog kojih se region prazni od mladih i obrazovanih. Posebna tema je što Vožd ne pominje povratak raseljenih i povratak uzurpirane imovine…valjda da ne naruši unapred dogovoreno sa Šiptarima i zapadom i da na miru sprovede i potpiše ono što je započeo 2012…a svi znamo šta Nemci traže od njega…
Pa ,manje je i Slovenaca,manje je i Hrvata,ali su bolje organizovani na doticnim teritorijama,uostalom kao i Siptari.Mi tek cekamo,da nam hatiserifom,dodele ZSO…??!!
Realan tekst skroz. Neka ih ode sto vise da bude manje posla za nas kad ih budemo ocistili sa Kosmeta. Iz sve njihove migracije se vidi da je njima vise bio cilj da Kosovo ne bude srpsko nego sto im je bio cilj da bude siptarsko.
Meni je ovaj tekst naivan i ne razumem njegov smisao. Naravno da je broj Albanaca na Kosovu manji, nego što je bio početkom 1990., kao što je manji broj ljudi i u Srbiji, BiH, Hrvatskoj…to je trend, jer od kada su nam nacionalistički političari tlo nad kojim živimo proglasili „svetim“, od tada se povećava potreba ljudi da to „sveto“ tlo napuste i odu što dalje od „svetinja“. O Vučiću mislim sve najgore, paradigma zla iz devedesetih, autokrata, jedna od najnemoralnijih pojava na političkoj sceni Srbije. Sa druge strane mi se gadi „opozicija“ koja priča da Vučić „predaje“, „isporučue“ Kosovo. Kosovo je predato pre 19 godina i u tome je i Vučić učestvovao. To je gotova stvar. Ta predaja nije bila potpis na Kumanovskom sporazumu, ta predaja je bila 7000 ubijenih albanskih civila, proterivanje 800000 ljudi sa Kosova tokom rata, masovna pljačka i uništavanje imovine…ti koji su to uradili i oni koji su im naredili – ti su predali Kosovo.
Ти који су очистили КиМ 1999 ти га нису предали, оно им га је отето, а предали су га ови што су дошли после 1945 и дали КиМ аутономију, забранили повратак Срба и ћутали и толерисали 50годишње репресалије и протеривање Срба!
800.000??? Па да ли си ти реалан човече?? 7.000??? Па даааај…
Mogu da prihvatim tezu da Ambanaca ima znatno manje nego sto se govori i tvrdi. Takodje, prihvatam i to da se demografski pokazatelji menjaju i slabe kad je rec o bujanju albanskog stanovnistva, ali dokle god stanovnistvo Srbije gubi vise nego albansko, ne vidim razloge za seirenje, koje se prepoznaje u intenciji autora. Cini mi se, ipak, da je u ovome tekstu bilo radje onoga – da i komsiji crkne krava, nego sto od svega toga moze neke vajde da bude. Na zalost, to s Kosovom i njegovom drzavnoscu je svrsena stvar. Ne kazem da to treba priznati i potpisati, ali tvrdim da se tu nista ne moze promeniti, barem ne bez aktivne zelje srpske vlasti.
Secam se krajem 1980.ih da se vec tada govorilo da ima 2.000.000 Siftara i 200.000 Srba na Kosovu i Metohiji. Te brojke se i dan danas sire po srpskim medijama. Ali „vidji cudo velikoga“ u 1999. kada je NATO vodila cenzus i brojala oko 800.000 (!) Siftara. Danas jos zive oko 200.000 Srba dole iako su javno 220.000 Srba napustili KiM. To znaci da Srba bilo pre 1999. oko pola Milijon. Politicari u BG teraju dalje istu laz o broju koju se sirila za vreme Hrvata Tita po Jugoslaviji. Strasno i zalostno.