Foto: Miroslav DragojevićSrbija danas, ali i proteklih godina nije potpuno i u celini ni „privatizovana“, ni „nedovršena“, odnosno „nezaokružena“ i „defektna“, ni „zarobljena“, ni „oteta“, niti klasična „diktatorska“, niti „fašistička država“ – iako ima po neku od primesa od svega narečenog.
Rečju, Srbija je nedorasla tvorevina sa elementima iskrivljene kapitalističke stihije podrivene nekolikim podzemnim tokovima. Ona je političko-partijski, kafkijanski ponirući daleko odmakli zloćudni proces s množinom tragikomičnim aktera.
I u vladajućim krugovima, i u opoziciji – i u onoj pravoj, i u onoj lažnoj – a i u likovima mnogih građana.
U ovdašnjem miljeu se zatvorenost, primitivizam, mitomanija, zatucanost i zaostalost shvataju maltene kao vrline tzv. prirodnosti i normalnosti, kobojagi ispravnosti i moralnosti spram tobože iskvarene i neprijateljske uže i šire okoline.
Kvalifikativ da je režim „hibridni“ – čak je i kompliment za višestruko ružnu stvarnost koju već godina jedva preživljavamo.
Nezanemarujuća količina ovdašnjih ljudskih potencijala se od te pošasti znatno odmakla, otisnuvši se u svet – drugi su se pak povukli dobrano u sebe. Jer, naše je društveno dno i na površini i na sredini i u dubini.
Lažna su i dvojstva svetog i svetovnog, rodoljubivog i izdajničkog, građanskog i nacionalnog, centralnog i lokalnog, „prve“ i „druge“ Srbije…
Kalkulatsko-sitničarski princip i lenjost dominiraju, a ne vrednoća, legitimni javni interes, sloboda, demokratija i načelo vladavine prava.
Vapaji relativno malobrojnih intelektualaca, a naročito perspektivnih i očajnih mladih ljudi bez jasne perspektive na domaćem tlu, pokušaji opšteg, pravnog i političkog prosvećivanja, nastojanja respektabilnih nevladinih organizacija i marginalizovanih parčića pojedinih političkih stranaka – nedovoljni su.
Ima ozbiljnih saveta da treba „promeniti sistem“ – ali određenog nacionalnog sistema uistinu i nema!
Samo grabež na sve strane, sebičnost i bahatost, fasade i prividi, simulacije i zloupotrebe… Haos i anomija. Ali, malodušnost se nipošto ne isplati!
Sve u svemu, neophodno je gotovo od nulte tačke izgraditi politički i ekonomski državni i društveni poredak Srbije – racionalan, prozračan, delotvoran, pravedan.
Znalački pokrenuti Srbiju i njene ljudske i materijale resurse, za dobrobit i zajednice i građana. A za tako nešto mora da postoji i upravljačka i izvršilačka kritična masa, kao i svekolike kulturne pretpostavke.
Što je za sada nevidljivo ili je i nepostojeće. Pri tome, možda je bar deo početnog rešenja u sledećim sukcesivnim potezima: 1. Masovni birački/glasački bojkot predstojećih bitno manjkavih izbora, kako bi se oni smatrali nelegitimnim – i pokazali većinski narodnu razočaranost ponašanjem i rezultatima aktuelne političke garniture:, 2. Sveopšti vaninstitucionalni zahtevi za prevremene predsedničke izbore:, 3. Unutrašnja i spoljna opstrukcija rada onih državnih organa i javnih institucija kojima ne rukovode dokazani profesionalci, već partijski amateri:, 4. Opsežna reforma izbornog zakonodavstva po uzoru na pojedine evropske države, recimo na Nemačku:, 5. Raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu, čemu sledi političko-ekspertski rad na totalno novom ustavu:, 6. Referendum s pitanjem „da li ste da se ustavno prihvati razgraničenje KiM od ostatka Srbije“:, 7. Promocija nove srpske politike savremenog nacionalnog i evropskog patriotizma i optimizma – posebno od strane najpopularnijih javnih ličnosti – umetnika, književnika, sportista… – kao i priznatih naučnih autoriteta:, 8. Strateški ekonomski plan za budućnost Srbije, s glavnom i rezervnim opcijama i ponudom lepeze operativnih mera.
„Idioti ne mogu da shvate da su ne-idioti možda već stigli do kraja neke misli i prešli na drugu misao pre njih. Zato su idioti uvek toliko uplašeni i agresivni.“ (Frederik Bakman, Moja baka vam se izvinjava, 60).
Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Tragovi bezbrižnih vremena
Srbija stvorena za „Udbinu decu“
Imenjače gos Tomiću nije ova vlast ama baš ništa „izmislila“, daj da nekako nagovorimo RTS da svaki dan emituje filmsku seriju iz Tuske „Sulejman Veličanstveni“ – sve je tu pokazano – samo su „imena“ (ljudi i institucija) drugačija. Vladavina negativnim emocijama, vladavina državnim monopolima i sistemskom korupcijom, odredi za disciplinovanje naroda, vertikalna prohodnost u društvu ne prema znanju i sposobnostima nego prema „odanosti“ (podobnost), stalna „seča“ birokrata, potpuna ekonomsa nesigurnost (vlast uvek može da nađe način da ti oduzme imovinu), apsolutno nepoverenje između „građana“ (sveopšte nepoverenje)…
Profesore, lepo zborite, ali osim mudrih reči potrebne su i konkretne akcije. Ima li u Srbiji snage koja će raditi na preporodu zemlje a da nema političkih ambicija (i svih drugih ambicija koje uz to slede)?
Vaše kolumne, kao i kolumne mnogih drugih saradnika Danasa, su dragocene, ali nedovoljne. Srbiji treba jedna prepoznatljiva grupa intelektualaca, koja će proglasiti svoj program i početi da širi ideje iz tog programa. Zašto je u tako nešto u Srbiji nemoguće?