Kopaonički div junaci

Ili recimo da takav skup prave lekari koji su nesavesnim i nestručnim radom ugrozili živote i zdravlje ljudi, pretpostavljam da niko normalan ne bi slao posebne novinarske ekipe da izveštavaju, a iole dobrostojeći ljudi iz struke bi se klonili njihovog društva. Međutim, to nije slučaj sa tradicionalnim skupovima ekonomista na Kopaoniku (koji sam prvi pre tri godine iz zezanja častio nazivom „Srbijanski Davos“, mada ne polažem isključiva autorska prava). Već deset godina šarenoliko društvo projektanata i izvođača radova neuspešne tranzicije i ekonomskog razvoja organizuju ferijalne večeri na kojima „mudro and razvojno“ po ko zna koji put šire ni na čemu zasnovani optimizam „boljeg života“ u Srbiji.

Postalo je već paradigmatično da nakon njihovog činodejstvovanja, sve što se dešava u realnom životu obično biva različito od njihovih projekcija i prognoza. Nijedna strategija, projekcija i prognoza od strane kopaoničkih eksperata do sada nije dala vidljivi pozitivan rezultat. Ako bi njihova razvojna tlapnja ostala u krugu samih eksperata ni po jada, ali su se da to tako ne ostane, pobrinule mnogobrojne redakcije koje su svoja najzvučnija imena poslala da izveštavaju – e, je li se pojavio i kakve je boje dim sa glasanja srbijanskih ekonomskih kardinala, pa ćemo od boje dima videti ima li i čemu se možemo nadati. To je u jednom trenutku pretilo da eskalira u događaj od prvorazrednog značaja, značajniji i od samog života, direktno u Dnevnik 2 su nam se iz prve ruke obratili „generalštabni ekonomisti“ sa porukom – da će svetska ekonomska agresija (kriza) biti slomljena odlučnom akcijom naših ekonomskih legija koje danonoćno na najvišem vrhu Kopaonika uvežbavaju ekonomske kate kojima ćemo se suprotstaviti daleko nadmoćnijem agresoru. I šta bi, proglašena je pobeda i da Srbija nezadrživo srlja u razvoj. Izbrojano je minus 400.000 radnih mesta, nelikvidna privreda, država u dubiozi, ali su nam ostali čili i veseli „generalštabni ekonomisti“ i to ne ma koji nego oni MAKROekonomisti.

U svemu tome iznenađuje njihova sizifovska upornost guranja „srbijanskog ekonomsko čudastvenog kamena“ čija je osobenost, da mora da se gura i kada ide nizbrdo. Regionalno i globalno (EUropski) mi smo naš privredni kamen strukturno dogurali skoro do dna. Najznačajniji doprinos „kopaoničkih ekonomskih fenjer večeri“ bi bio da se ono malo stvarnog naučnog i ekspertskog potencijala zahvali „večitim ekonomskim savetnicima“ i „kreatorima novih investicionih ciklusa“, „projektantima i izvođačima radova na liderskoj poziciji Srbije“ i da neopterećeni njihovim balastom izađu sa novom vizijom i na preduzetništvu i znanju fundiranog održivog razvoja Srbije. Ako u tome budu imali problema, jedino im mogu pomoći stvarni i dokazani preduzetnici, a oni su ovih dana imali preča posla oko predavanja završnih računa, pa kada se vrate sa kopaoničkih veselih večeri mogu ih naći u pogonima gde pokušavaju da izvedu srbijansku ekonomsku kvadraturu kruga iz koje će izaći makar sa „pozitivnom nulom“ u saldu mukotrpnog „postkriznog“ poslovanja. Za razliku od nule Celzijusa sa kojom će kopaonički div junaci već nekako izaći na kraj.