Koraksova istina je oslobađala

Stvarno je aksiom u fizičkom prostoru, poput aksioma u mnogima neomiljenoj disciplini, matematici. Pa da se podsetimo, aksiom je tvrdnja koja se ne proverava, činjenica nesumnjiva sama po sebi. Geometrija (Euklidova), podsetimo, ima pet aksioma na osnovu kojih je izvedena. Dakle, stvarnost potiče od reči stvarno, odnosno istinito, nesumnjivo, činjenično. Razlikuju li se, ipak, stvarnost i realnost.

Naša realnost je, pazi sad, u sukobu sa našom stvarnošću. Mi živimo u realnosti u kojoj se naša stvarnost izvrće, a na tome svakodnevno radi neverovatno veliki broj naših sugrađana bez ikakve svesti (ili se varam, možda su svesni) da su uključeni u nečiji bolesni zločinački pothvat. I da ipak, najverovatnije, džaba kreče. Nije stvarnost poslednjih nekoliko decenija bila naklonjena građanima Srbije, ali su građani Srbije bili naklonjeni i veoma vredno učestvovali, u ako ne kreiranju, ono proizvodnji ove i ovakve stvarnosti.

Nisu posrnula vremena, kako to stoji u naslovu ovih meni omiljenih novina povodom smrti velikog umetnika Predraga Koraksića Koraksa, već je društvo posrnulo. To je stvarno, svako apstrakovanje je izvrtanje ili lažiranje istine, odnosno stvarnosti. Mogu ova i svaka druga vremena bez nas, ne trebamo mi nikakvim vremenima, ali smo i te kako potrebni sebi, i koliko i kako tu delujemo toliko i tako smo uspravni ili posrnuli. Da li vam to liči na aksiom, aksiom društva koje poštuje društvenu odgovornost?

Koraks svakako nije izvrtao stvarnost, naprotiv, vraćao je istinu u fokus ne pristajući na izvrtanje istine, na ulepšavanje ili tačnije lažiranje stvarnosti. Precizno je ovaj vrhunski hirurg društvenih procesa vraćao, ili bolje rečeno, branio važnost istine o jednom obolelom društvu verujući u mogućnost ozdravljenja i znajući da bez istine od toga nema ništa. Stvarnost se ne može izvrnuti i ispod svih tih slojeva laži je istina.

Kao što 16 minuta tišine svakog dana ispred Pravnog fakulteta vrišti do neba za pravdom. Vrišti tišina protiv onoga i onih koji izvrću istinu. Ne može uniforma policijskog službenika sakriti kriminalca koji je nosi. Ne vredi uzvrtanje, laž je laž. Nehrišćanstvo vrha SPC ne može se sakriti, ma koliko se svi partneri u ovom zlu trudili da kreiraju realnost u kojoj stvarnost okreću naglavačke. Nije da ljudi ne vide da izvrnuta crkva štiti Pahomija, Filareta i Kačavendu a da im smeta Justin. Da odlikuje secikese i ratne huškače a smenjuje čoveka koji na konak prima studente iz Novog Pazara.

Ne govore slike batinaškog orgijanja o moći izokretanja stvarnosti. Naprotiv, slike su to kukavičluka i straha. Zlo je i dalje zlo, ne donosi dobro, ne može se izokrenuti jer ostavlja posledice u stvarnosti. Istina kuca na vrata. Iako nisam započeo ovaj tekst sa idejom da pišem o Koraksu, ne mogu da ne završim rečima u njegovu čast. Veliki umetnik po svim kriterijumima kojih se mogu setiti. Istinoljubivost bez obzira na cenu, majstorstvo u izrazu, autentičnost i veliki svakodnevni uticaj u javnom prostoru.

Smatrao sam ga svojevrsnim Benksijem jugoslovenskog i srpskog društva, jer i jedan i drugi na sebi svojstven način precizno seciraju društvene problem i šalju poruku velikom broju ljudi. Uvek na strani pravde, istine i ljudi koji su žrtve odnarođenih političkih elita. Nije dočekao slobodu za zemlju kojoj je tako mnogo dao. On sam bio je slobodan. Svakodnevno nam je poručivao da istina oslobađa. Mislim da smo spremni i da smo na putu slobode. Studenti pobeđuju!

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.