Kraj malog Broza

Oba generala, Mladić i Mirković, „izašla su“ ispod Brozovog šinjela, dakle radi se o Titovim vojnicima. Istina, kada su tinejdžeri poput Stevana Mirkovića, sa „Kapitalom“ u „malom prstu“ i „Komunističkim manifestom“ u malom džepu, oslobađali Srbiju od njenih građana (Beograd – 12.000), (Kragujevac – 2.500) itd., Ratko je imao tek godinu dana, ali je u međuvremenu stasao u vatrenog sledbenika „najvećeg sina naših naroda“ i napravio meteorsku karijeru u JNA. Slobodan Milošević nije bio general, ali je, kao i exgeneral Mirković, obožavao Josipa Broza („On je uvek nalazio prava rešenja“, …). I on je, sigurno, poput Ratka Mladića, bio u nedoumici šta raditi s mrtvim građanima. A onda se setio „pasjih grobalja“, zacementiranih jama kojima je posejana čitava ondašnja Jugoslavija, neobeleženih masovnih grobnica koje još sve nisu ni identifikovane i popisane, …gde su sakriveni ostaci desetina i stotina hiljada „narodnih neprijatelja“. Tako smo dobili hladnjače-grobnice, masovna skrivena groblja…

Zato Brozovi generali i drugi epigoni dobijaju histerične napade kada se pomene lociranje zemnih ostataka likvidiranog generala Mihailovića jer oni simbolizuju stotine hiljada onih koji su likvidirani po kratkom postupku, čije su kosti rasute diljem ove zemlje, „od Vardara do Tiglava“. Likvidirani u mirnodopskim uslovima, i čije kosti još uvek proganjaju generale Mirkoviće & com.