Zamešateljstvo oko odbijanja Vlade da objavi ma koji deo ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš – Požega samo je vrh ledenog brega. Jer, Vrhovni sud, koji bi sada trebalo da odluči o zahtevu Ministarstva za infrastrukturu da se poništi rešenje Poverenika za informacije kojim je tom Ministarstvu naloženo da ugovor stavi na udiv javnosti, već je odbio žalbe na slične naloge koje je poverenik uputio na adrese 14 raznih državnih organa, ustanova i javnih preduzeća, a samo u pet slučajeva je odluka Vrhovnog suda izvršena.
Zamešateljstvo oko odbijanja Vlade da objavi ma koji deo ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš – Požega samo je vrh ledenog brega. Jer, Vrhovni sud, koji bi sada trebalo da odluči o zahtevu Ministarstva za infrastrukturu da se poništi rešenje Poverenika za informacije kojim je tom Ministarstvu naloženo da ugovor stavi na udiv javnosti, već je odbio žalbe na slične naloge koje je poverenik uputio na adrese 14 raznih državnih organa, ustanova i javnih preduzeća, a samo u pet slučajeva je odluka Vrhovnog suda izvršena. Znači, i statistički je jasno da država i sa njom povezane strukture uglavnom ne poštuju ni Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, ni najvišu sudsku instancu u zemlji. Ne poštuju ni Ustav, jer je ovakvo ponašanje protivno i tom pravnom aktu.
Sve je to veoma čudno, jer su na čelu državnih organa i institucija koje se oglušuju o Ustav, zakone i sudove, ljudi iz političkih partija koje su preko svojih predstavnika u Skupštini donele i Ustav i zakone i uspostavile sudski sistem u kojem je Vrhovnom sudu pripalo mesto koje mu pripada. I nije ovo prvi put da vlast ne poštuje propise koje je sama donela.
Političari u Srbiji, po svemu sudeći, donose zakone bez namere da ih sami poštuju, bez svesti da i oni sami podležu nekom višem autoritetu, kao da se sve to na njih ne odnosi. A ovo izigravanje pravne države dešava se baš u trenutku u kojem su političke snage poznate po zaklinjanju u „legalizam“ igraju odlučujuću ulogu u organima vlasti.
Zašto politička klasa uopšte donosi propise koje ne namerava da poštuje? Odgovor je prost, zakone kakav je onaj o dostuopnosti informacija samo su deo formalnog „približavanja evropskim standardima“. Sve su to uslovi za ulazak u Evropsku uniju. Partije u Srbiji, i to ne smao one koje su trenutno u vladi, ne vide to kao deo sopstvenog političkog projekta, nego kao nešto spolja nametnutno. Sve te zakonodavne vratolomije nisu uopšte namenjene domaćoj javnosti, na koju se gleda samo kao na manju neprijatnost koja na podelu vlasti i državnog novca ne može mnogo da utiče. Već se mogu čuti pesimisti (ili realisti) koji kažu da je jasno da od objavljivanja ugovora o koncesiji neće biti ništa i da će „Velja da istera svoje“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
