Ličnost Danas: Lamine Diara

 Čak svaki treći od 48 pogodaka Partizana (do nedeljnog duela sa OFK Beograd) bio je delo apsolutnog miljenika navijača crno-belih, jednog od retkih kojem je Jug posvetio stihove. Prošli su Humskom i mnogo veći fudbaleri od ovog Afrikanca, ali „grobari“ mesecima skandiraju samo ime čoveka koji redovno trese mrežu večitog rivala Zvezde.

Pre dva leta ništa, međutim, nije nagoveštavalo meteorski uspon i popularnost nesuđenog organizatora igre, rođenog 20. decembra 1983. u siromašnoj senegalskoj porodici sa četrnaestoro dece. Bez gandijevske upornosti njegovog menažera Stojadinovića teško da bi tadašnji igračZrinjskog (BiH) na pozajmici u portugalskom Beira Maru, ikada došao u Srbiju, a potom na pripremema ubedio isprva sumnjičav stručni štab crno-belih da je, iako inertan, pokatkad i lenj na treninzima, mnogo bolji od konkurencije u najisturenijoj liniji tima. Kako se uvećavala njegova minutaža tako mu je i cena rasla. Partizan ga je doveo za tričavih 60.000 evra, a kada ga bude prodavao zaradiće na njemu najmanje pet miliona, koliko su većsada mnogi evropski klubovi voljni da izbroje za momka velikog golgeterskog lukavstva i veštine, jednako neuhvatljivog u duelu jedan na jedan i s više čuvara na leđima, koji manjak udaraca glavom nadoknađuje naizmeničnim šutevima obema nogama.

Noćna mora za golmane i privatno je jednako interesantan. Uvek raspoložen za šalu i otvoren za saradnju Diara rado je viđen gost u medijima, za koje dečije iskreno priča o svojoj prošlosti, planovima, navikama, željama, slabostima, ritualima… Lamine ne krije ljubav prema Beogradu, Srbiji, njenim lepim ženama, kuhinji, Čkaljinom humoru… kojima se divi na srpskom jeziku, čije bi se čistote mogli postideti mnogi ljudi rođeni u njemu stranoj zemlji. Gde god da ga odvedu profesionalni putevi, Partizanov golgeter kaže da će se uvek vraćati u Beograd. Nada se da će doći s nekom devojkom s ovih prostora pod rukom, jer je čvrsto odlučio da oženi „lepu belkinju s Balkana“.