Veća ponuda stranih jezika i fakultativnih aktivnosti, atraktivna lokacija, dobri direktori, ali i činjenica da određene škole pohađaju deca javnih ličnosti, samo su neki od razloga zbog kojih pojedini roditelji žele da upišu decu u školu van opštine u kojoj stanuju. Iako se zahtev za upis u obrazovnu ustanovu kojoj dete teritorijalno ne pripada formalno podnosi do 15. februara, uprave škola i posle tog roka izlaze u susret roditeljima, koji u potrazi za „idealnom“ školom, a još više učiteljicom, sve češće traže „vezu“.
Pojedine centralne beogradske škole već godinama su „na glasu“, a na teritoriji svake opštine izdvaja se bar po jedna škola kao „najbolja“. Sagovornici Danasa tvrde da su podele na dobre i loše škole neosnovane, jer nema parametara na osnovu kojih bi se merila njihova uspešnost, niti na nivou države postoje kriterijumi za bilo kakvo rangiranje obrazovnih ustanova.
Biljana Radosavljević, predsednica Pedagoškog društva Srbije, kaže za Danas da „verovatno postoje škole na glasu“, ali da ne zna „da li su elitne po mestu na kome se nalaze ili po rezultatima“. Ona kaže da bi dozvolila roditeljima da biraju školu ako smatraju da je to za njihovo dete dobro, ali da bi trebalo da se podrobno raspitaju i naprave dobru procenu. Radosavljevićeva, međutim, ukazuje da su deca koja idu u školu van teritorije opštine na kojoj stanuju izolovana od društva iz neposrednog okruženja i da im je uskraćeno druženje od kuće do škole, zajedniči rad domaćih zadataka i slične aktivnosti.
– Deca treba da se upišu u školu kojoj teritorijalno pripadaju, jer je normalno da se u svojoj lokalnoj sredini osećaju kao kod kuće. Direktori pojedinih centralnih beogradskih škola već godinama prave imidž svojih škola, ali je to uglavnom bez pokrića, jer pouzdano znam da su uslovi nastave i učenja svuda isti. Direktori privlače roditelje raznim EPP sadržajima i ličnim kontaktima da bi sebi povećali broj đaka i da ne bi imali tehnološke viškove, ali time drugima prave problem. Ne znam po čemu su ekskluzivne škole poput „Drinke Pavlović“ ili „Skadarlije“, osim po lokaciji – kaže za Danas Radmila Dodić, predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola.
Direktor OŠ „Skadarlija“ Anđelko Kunarac tvrdi da ova škola na nacionalnim testiranjima i takmičenjima postiže veoma dobre rezultate, kao i da je među najboljim u Beogradu po uspehu koji su učenici postizali na kvalifikacionom ispitu.
– Škola nudi veliki broj fakultativnih aktivnosti, od kojih neke nisu besplatne, ali su roditelji spremni da plaćaju. Osim dva obavezna strana jezika, uveli smo grčki kao fakultativan, a od nedavno se uči i kineski. Svake godine radimo istraživanja potreba roditelja i učenika, da vidimo šta oni žele i idemo unapred da bismo se prilagodili promenama u društvu – kaže Kunarac. Oko 25 odsto đaka ove škole teritorijalno ne pripadaju „Skadarliji“, a ambiciozniji i imućniji roditelji se, kako kaže, odlučuju da tu upišu decu jer žele atraktivnu i dobru školu.
Goran Vilotijević, dugogodišnji direktor OŠ „Banović Strahinja“, koja je takođe popularna, ističe da svake godine upišu jedno i po odeljenje prvaka koji žive van područja ove škole. Vilotijević kaže da to nije moda, već želja roditelja da im deca „lepo i bezbedno uče“. On podseća da je u poslednjih pet-šest godina zaposleno 50 odsto novog nastavnog kadra, škola je uređena i osavremenjena, a sve to je rezultiralo povećanjem broja đaka sa 627 na 850 učenika.
– Mogućnost da se škola bira dovela je i do toga da se pojedine škole izbegavaju, jer u njima ima dosta romskih učenika. Takav slučaj je sa školom na Ledinama – kaže Radmila Dodić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
