Moto režima je „zavadi pa vladaj“

U kratkim vremenskim razmacima njen preučeni vođa preuzima i prelazi s jedne na drugu, treću … rukovodeću funkciju. Pritom uzurpira sve nadležnosti prethodnih, a predsedničku neograničeno proširuje. Sve zna, u sve se razume, o svemu odlučuje…

Kao najbolji student prava, uz neprekidno kršenje Ustava i zakona, a zarad „boljitka Srbije i svih njenih građana“, podanički deo stanovnika Srbije dovodi na svoje mitinge autobusima da bi držao iste monologe i hvalio se do mučnine. Obavezni deo ovih monologa, na drugoj strani, jesu napadi na ogromni broj slobodnih, mislećih građana, građana koji na mirnim protestima traže poštovanje osnovnih ljudskih prava, jer ne misle kao on i njegovi klonovi.

Uličnim rečnikom i uvredama, osporava se brojnost, čestitost i spontanost učesnika, a zaboravljaju se uzroci i neposredni povod za njihov nastanak i jačanje – režimska nebriga za građanina i njegovu sigurnost. Ukratko, moto ovog režima je „zavadi pa vladaj“. Nema dijaloga, jer i oni govore svi u jedan glas, ili ga (ih) je ipak strah?!