Osmogodišnja zatvorska saga o pet bugarskih medicinskih sestara i palestinskom lekaru, koji su u Libiji osuđeni na smrtnu kaznu pod optužbom da su zarazili virusom HIV 426 dece u bolnici u Bengaziju, okončana je hepiendom. Oni su juče ujutro prebačeni u Sofiju. Prethodno je visoki sudski savet Libije preinačio najtežu kaznu, jer su porodice žrtava odbacile zahtev za njihovu egzekuciju i prihvatile kompenzaciju od milion dolara za svaku žrtvu. Takav ishod nudi, čini se, nekoliko korisnih nauka.
Oslobađanje grupe medicinskih radnika rezultanta je, na jednoj strani, ponajviše koncentrisanih diplomatskih napora, pregovaračakog umeća, ugleda i uticaja pre svega Evropske unije. Na drugoj, tim nastojanjima išla je naruku i kampanja libijskog lidera Muamera Gadafija za sopstvenu rehabilitaciju na svetskoj sceni. Istovremeno, epilog bi mogao da posluži i kao paradigma brige države za sudbinu sopstvenih građana, ma gde se nalazili.
Bugarske medicinske sestre i palestinski lekar uhapšeni su 1999. pod optužbom da si inficirali virusom HIV više od 400 dece prilikom transfuzije. Dosad je od posledica side umrlo 56 dece. Oni su uporno negirali optužbe, dok su zapadni stručnjaci zaključili da je epidemija najverovatnije posledica nemara i loših higijenskih uslova u bolnici i da je ovoj šestorki nametnuta uloga žrtvenih jaraca. Smrtna kazna izrečena im je na prvom suđenju u decembru 2005. Otad traje i široka diplomatska inicijativa vlasti u Sofiji za njihovo oslobađanje.