Foto: Privatna arhivaZovite ga lokalpatriotskim, sociološkim, epidemiološkim, kako god.
Očigledno da je spomenik bio onaj „trag u snegu“ koji su ostavili svi, hotimično ili nehotimično…
Naravno da je spomenik bez smisla u najčistijem smislu te reči – umetničkom.
U dvadeset prvom veku vajarstvo može biti hiperrealistično, ali je od hiperrealizma do kiča samo jedan korak.
Koga ovog puta tvorci nisu izbegli stavljajući Stefanu Nemanji po želji Broja nula čak i mač u ruku…
Ovakvih megalomanskih dostignuća puno je Skoplje, na koje smo se očigledno ugledali.
U epidemiološkom smislu: narod koji se tiskao na dan otvaranja oko Stefana, Mila i pre svega Aleksandra, usred kovid epidemije i sa krilaticom „ostanite odgovorni“ u uglu pravdoljubivog RTS-a, deluje srpski iracionalno i neverovatno, toliko da ni prstolupajući potpukovnik Kon niti mudrica za svačiju upotrebu Krstić Nebojša ne mogu ovo da opravdaju…
Ovakav spomenik nije opravdan ni u finansijskom smislu.
Cena je, kao i sve u Srbiji (respiratori, vakcine…) državna tajna, ali se naslućuje da je skuplji i od Kipa slobode u Njujorku.
Još je veće pitanje kojim će se to parama kupiti.
Bojim se da će se, poput famoznog beogradskog metroa, i ovde zavući ruka duboko u džep svih građana Srbije pa i mojih Nišlija.
Da li se ikad samozaljubljeni Broj nula zapitao ima li smisla da Nišlije grade metro koji će u Beogradu spajati ništa ni sa čim, po izrazitoj želji demokrate Vesića?
Džaba Zorana Mihajlović tvrdi da je to „najveći infrastrukturni projekat u modernoj Srbiji“, odoše 4,4 milijarde evra i iz niških džepova…
Ovom prestoničkom bahaćenju nažalost nema paralele u svetu, gde se projekti tipa metroa, pa čak i spomenika, grade parama iz fondova i grantova te javno-privatnim partnerstvom.
Ništa nije bilo ni od obećanog oživljavanja građevinske operative u Srbiji, pokretanjem „kapitalnih projekta“ od strane Broja nula.
Famoznu Kulu, „najveću zgradu na Balkanu“, gradi italijanska firma Picaroti, a dizajnirao je tim iz Čikaga.
Za to vreme Niš (navodno drugi grad u Srbiji) neslavno umire, a gradonačelnica Sotirovska dosadno zeva.
I nju kao i Broja nulu briga za Niš.
Poslednjim snagama pokušavam da u ovom carskom gradu ne razmišljam kao dvorska luda – mada me nevesela stvarnost sve više uverava da rečeno zanimanje može ovde imati lepu perspektivu.
Upravo je SNS vlast svojom svakodnevicom instalirala logičku i političku iracionalnost kao svoju novu životnu filozofiju.
Došla je nova vlast u Niš a da gradom umesto zujanja kranova i kompjutera odzvanja jednolični zvuk horskog hrkanja gradonačelnice i skupštinske većine.
Trenutno je Niš u postđinđićevskom političkom nadiru: odbija mlade, vredne i pametne ljude i favorizuje populizam i mediokritetstvo.
Poželjne postaju zlovolja i negativizam a poštuje se manipulacija i primitivizam.
Zaglavljeni na slepom evropskom koloseku živimo u provizorijumu koji ničim nismo zaslužili.
To što je niška vlast letargična nije ni čudo – kapacitet ovakve vlasti upravo je ograničen željom da prosto preživi do kraja mandata.
Međutim, o tome „da je car go“ ćuti i kritička javnost Niša, njegov Univerzitet i njegova intelektualna elita.
Grad neslavno tone a sa lokalnog Titanika niko da pošalje tako potrebni SOS.
Kada će Broj nula najzad shvatiti da je neravnomerni regionalni razvoj rak-rana postkomunističkih društava kakvo je i naše?
Te da će mastodont Beograd, koji je već sada gotovo pola Srbije, na kraju pojesti sam sebe?
Tako su izumrli i dinosaurusi: ogromno telo uz mali mozak došlo im je na kraju glave…
Bez decentralizacije nema moderne Srbije niti njenog priključenja Evropi!
U redu, sačekaćemo (Srbi odavno vreme troše, a ne koriste), ali je dosta ovakvog bahaćenja i lažnog mudrovanja! Kada će se doneti krucijalni zakoni za proces decentralizacije (o teritorijalnoj organizaciji, o lokalnoj samoupravi, o imovini gradova i opština…) – a ne samo pričati da će gradnja „kapitalnih objekata“ u Beogradu oživeti Srbiju?
Nisu najvažnije čak ni pare – procenjuje se da Srbija svake godine izgubi 110 miliona evra direktnih investicija zato što lokalne samouprave ne mogu raspolagati svojom imovinom – samo dosta spinovanja, koje je izmislio Krstić Nebojša, a tako se dobro primilo u vladajućoj eliti!
Na kraju, ako je igde spomenik Stefanu Nemanji trebalo postaviti (naravno ne ovakav), onda je to svakako Niš. On je za Stefana Nemanju bio prestoni grad, ovde je on primao velikog nemačkog i cara rimskog carstva Fridriha Barbarosu, a ne u Beogradu…
Samo ovaj, opšte poznati detalj, najbolje pokazuje koliko je Broju nula stalo do cele Srbije!
Isto onoliko koliko mu je stalo do svih građana Srbije, pa je i dalje uprkos obećanjima predsednik svoje stranke na vlasti.
Njegov opstanak na čelu stranke ne mora braniti nikakav Bizon, dovoljno je da Broj nula aktivira samo svoj moral, ako on nije sasvim zakržljao?!
To naravno ne može da brine ni demokratu Vesića jer je i njemu očigledno atrofirao centar za empatiju.
Broj nula narodnim parama kao svojim kupuje respiratore i vakcine ne govoreći cenu (cena može biti državna tajna tek kada se sve ovo, pa i metro i spomenik, budu plaćali parama Broja nula).
Do tada plaćanje je narodna stvar, te mora biti dostupno i poslednjem Nišliji, kakav je pisac ovih redova.
Ili će i moral, kao u vojsci, sam Broj nula procenjivati i slati sebi najviše ocene, brišući na taj način granicu između morala i prava.
Ovo daje pravo jačem – a to je nesumnjivo Broj nula, da pod plaštom uzvišenih moralnih ciljeva (čitaj spasavanje Srbije) sprovodi svoje usko egoistične ciljeve…
Tu ne pomažu suze, makar ne kod mislećih Srba.
Onima koji misle da je Vučić napravio vakcine nema spasa.
Kad tad „spasilac“ će ih ostaviti na cedilu.
Kao što je na cedilu ostavio i nas lekare, pa on i potpukovnik Kon još ispituju što je u Srbiji umrlo (do sada) 87 lekara, a u okruženju nijedan ili jedan…
Dok oni to „ispitaju“, pandemija će nestati ali će ostati nadgrobni spomenici da opominju.
Prva sesija ispitivanja biće na protestu Ujedinjenih protiv kovida na Sretenje u Nemanjinoj, odakle će se jasno videti onaj spomenik Stefanu ali i svim junacima lekarima koji padoše od hronične nebrige, maskirane „stalnom borbom za Srbiju“.
Red je da makar umrle kolege ne budu proglašene državnom tajnom!
Tajna napretka je u prvom koraku… Načinimo ga na Sretenje.
Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Najmlađi i dalje najjača karika u pandemiji
Vučić: SAD i EU su nam potrebne
Svaka cast na napisanom tekstu! Pozdrav iz Nisa.
Profesore bravo, divimo se vasoj energiji i puno pameti, sve rekosre kako biva, Vas je divno slusati i zajedno idemo u pobedu.puno zdravlja i srece profesore.
Mudra žena Hana Arent je rekla: “ To stalno laganje i nema za cilj da narod poveruje u laži, već je cilj da ni u šta ne veruje. Takvom narodu nije oduzet kapacitet za akciju, već kapacitet da misli i sudi. Sa takvim narodom možete da radite šta hocete.“ Da li smo postali takav narod? Da li možemo da povratimo snagu za akcijom i promenom? Zašto i nešto što je lepo obesmisle veličinom, kičem…promenom ključnih elemeneta? Ima li nade? Želimo da verujemo da ima jer postoje ljudi koji tu nadu ulivaju!.
Ma bravo profesore
ko prica o decentralizaciji, lako ce biti proglasen separatistom, zato pazljivo
Sve vezano za Niš i ponašanje SNS je tačno. Samo, normalno je da je spomenik Stefanu Nemanji skuplji od Kipa slobode jer je Kip slobode poklon francuske vlade američkim građanima. Koliko su ga Francuzi platili mislim da ni oni nisu znali.
Šta će Nišu, pored velikana kolumniste, još jedan velikan, Stefan Nemanja? Imam samo jedno pitanje za doktora. Koliko radnih mesta u kukavnom Nišu je otvoreno za vreme vlasti u kojoj je bio? Samo to da kaže!
To je ta sektaška matrica ,a šta sad je sve super , nikad bolje,dokle više da se vadite na bivše ,a za 8 g. niste ni jednu lošu odluku ili zakon promenili ,samo još kalemite nama na grbaču.
Професоре , свака част ! Као и обично све се слама на кичми овог мученог народа . Београд је држава у држави , све се подређује њима . Наставите овако , истина их највише боли .
Šta se to „podređuje Beogradu“?! Možda preciznije pitanje – kome se to u Beogradu podređuje? Mafiji koja je „zajahala“ grad i divlja li divlja trošeći novac žitelja Beograda na ruženje grada betoniranjem, ostakljivanjem i pravljenjem karakondžula od spomenika i fontana uz besomučno kasapljenje ovo malo preostalog zelenila! Obavešteni ste koliko je „staklenaca“ niklo u Beogradu ali vas ne zanimaju cene npr na zelenoj pijaci tačnije nakupačkim tezgama? Daleko iznad realnih prosečnih zarada i penzija. Saobraćajni haos, nebrojene blokade grada, haotična gradnja bez ojačavanja postojeće infrastrukture i ozelenjavanja, krimi „pranje“ para tako što se radovi do besomučnosti otežu ili jedna te ista oblast (zadnji primer Skadarlija) prekopava neograničeni broj puta. I Niš i Beograd imaju jedan te isti problem – oteti su i okupirani (Niš od Beograda a Beograd od mrzitelja sa neizlečivim provincijskim kompleksom i mafije kakva je doduše i u Nišu dobrano „pustila korenje“). To treba rešavati a ne prepucavati se kome je manje gore!
Beograd je dobrim delom još u bivšoj SFRJ, a posebno od Miloševića do danas postao srpski Vatikan.Država ne u, nego iznad države.
Niš nikada nije bio prestoni grad Nemanjin. Nemanja ga je držao vrlo kratko, nekoliko godina i tada kada ga je držao Niš se nalazio na istočnoj granici države. Niko ne bira za prestonicu pogranični grad
Vidim da si dobar poznavaoc istorije,pa rekoh da te pitam jer i pre prvog svetskog rata glavni grad bio Trstenik ili Prokuplje možda ,jer je Beograd bio pogranični grad sa Austrugarskom?
Mislim da sam u jednom filmu o Prvom svetskom ratu čuo ovo u vezi Beograda: “Zar sam ja kriv što nam se glavni grad nalazi tamo, gde bi trebalo da stoji samo jedna obična karaula!?“ Rečenicu je izgovorio jedan od naših proslavljenih komandanata.
Jos jedno VELIKO BRAVO za
MAESTRALNO napisan tekst.
I jos jedno VELIKO HVALA NASEM HRABROM I MUDROM PROFESORU ZA UPORNI TRUD
da nam ukaze na OGROMAN ZNACAJ POMENUTOG PRVOG KORAKA PRI OVOM PROHODAVANJU KOJE NAS,
NADAM SE, USKORO CEKA…
Aman ljudi, šta ovo radite. Kunete se da ste otvorena, objektivna, demokratska … novina, a u praksi: malo morgen. Bez ikakvog opravdanog razloga ne objavljujete šta napisah o ovom članku.
Tema je (Centralizacija – Beogradizacija Srbije) jako ozbiljna, i treba da se razmatra. Onima kojima se ne svidja nema im spasa.
Zato očekujem da obavezno objavite moj komentar koji ste cenzurisali.
Ovo što radite je drskost.
Imate prvi komentar koji ne može biti sporan.
Imate prvu urgenciju, i NIŠTA.
Neverovatno. Šta je vama posao, daj napišite.
Nekorektni ste.
Objvljujete moje urgencije da objavite moj komentar a komentar ne objavljujete, cenzurišete ga bez osnova.
Neverovatno.
Očekujem da ste obavezni da objavite moj KOMENTAR.
Ispravna „glasn“ razmišljanja. Ipak vidim da loše barataš „brojkama bez sopstvene vrednosti“. Napiso si JEDNU nulu- a opis dešavanja zahteva DVE NULLE, -evo i kao brojke -00. A ko će da povuče vodu? Pa valjda narod na dolazećim izborima!
Pa odavno sam predložio da se Beograd proglasi kneževinom.
Lepo neko reče da će uništiti ovim usisavanjem ljudi iz ostalog dela Srbije i sebe i Srbiju.
A da li su kompleksi u pitanju, nisam siguran. Svaka investicija u bilo kom delu Srbije, projektuje se u Beogradu. Tehničke kontrole, nadzori… Najskuplje, sa najmanje rada. Najskuplja oprema je od firmi iz Beograda
A šta rade lokalne firme?
Dobijaju najmanje plaćene poslove, razvoze zemlju, dovoze pesak, a i beton, jer je prevoz previše skup.
Dakle, referendum za kneževinu, da spasi o ostatak Srbije.