Nikakvima su tragovi nikakvi

Kad povremeno vikendom pričamo telefonom, retko ili skoro nikad, ne uspem da ti nešto ispričam o ovoj tuđini koju si ti napustio a u kojoj ja još uvek živim sa istim onim inatom iz 1990-ih, a koji se može objasniti u jednoj rečenici: Ko je bre on, ovo je i moja zemlja, ali sa sve manje vere da ću to osećanje da sam napokon u zemlji koju osećam svojom (koje sam imao u dve godine dok je predsednik vlade bio Zoran Đinđić) ponovo doživeti.

Pokušaću da ti ilustrujem stanje u ovoj najtežoj tuđini od svih tuđina.

Ovde sam se rodio i kad sam bio mlad (i naivan), imao sam osećaj ponosa što sam tu, dok 1990-ih nije nacionalistička fukara, provincijalni partijski politikanti i kvazipatrijote, a sve sama lopina do lopine, zajašila ovaj nesretni narod i jaše ga do današnjeg dana.

No, toga se i sam sećaš, bio si svedok tome pre nego što si otišao.

Dakle, evo nekoliko sličica ove nepodnošljive stvarnosti koja je meni tuđa, a one su iz samo poslednjih desetak dana slične po karakteru kao i u poslednjih deset godina kao nekakva neprekinuta TV serija gde se sledeća epizoda nastavlja odmah po završetku propagandnog dela.

Propagandni deo, siguran sam, znaš ko koncipira i izvodi, a i kad ne izvodi, režira i diriguje iza fironge.

Sličica broj 1: U hipermarketima „Lidl“ prilikom kupovine ćevapa na sniženju, a u „Lidlu“ su cene već niže nego u ostalim supermarketima, dakle sniženju na kvadrat, došlo je do nekakve histerije gde su se ljudi skoro tukli ne bi li došli do svojeg, da ga tako krstim, sledovanja.

Bilo je tako tužno gledati snimke tog nedostojanstvenog i ponižavajućeg događaja. To je jedan od rezultata nazovipolitike u kojoj se Srbija saginjati neće i gde ćemo mi uprkos razumu, kao, sačuvati identitet i ponos.

Sličica br 2: Dva su saobraćajna incidenta, za koje neki moji prijatelji smatraju da su ozbiljna krivična dela, privukla pažnju. Jedan je izazvao predsednikov kum zaletevši se u svom preskupom automobilu (nekakav meklaren) u kasne sate na Dedinju u, na čini mi se, reno klio ili slično.

Do danas nije podneta krivična prijava, a informacije u kom je stanju bio dotični od javnosti se kriju.

Drugi događaj je oduzimanje auta, a u pitanju je takođe besni auto kojim već duže vreme, sa sve najavama i prenosima po društvenim mrežama, po ulicama Beograda divlja predsednikovo kumče, to jest sin drugog predsednikovog kuma.

Ishod ni tog slučaja javnosti nije poznat, i kako stvari stoje, zatrpaće ga razni sledeći događaji, stvarni ili režirani i izmišljeni, svejedno.

Po mom uverenju, a ti me demantuj ako nije tako, bar jedan od ove dvojice pod hitno bi u toj tvojoj tuđini završio u specijalizovanoj ustanovi na ispitivanju.

Sličica br 3: Nekoliko događaja nasilja u porodici, a takvi su događaji u kontinuitetu osim što surovost i neljudskost vremenom raste. U jednom je momak pretukao svoju partnerku do smrti u Jagodini a u drugom je otkriven psihopata koji je osam godina držao zatvorenu svoju ćerku i maltretirao ženu u jednom stanu u Mirijevu, takoreći u komšiluku.

Sličica br 4: U Kosovskoj Mitrovici opet režirana drama oko oznaka na automobilskim tablicama po oprobanoj metodi zamajavanja svih, od međunarodnih pregovarača gde se navodno ponaša konstruktivno do skrivanja dogovora od javnosti, a potom na terenu opstrukcija i teror.

Tako sada imamo zapaljene automobile građana severa Kosova koji su promenili tablice u kosovske. Sigurno ih nisu palili Albanci. A nisu ni Srbi.

Barabe i kriminalci nemaju naciju, uvek su samo barabe i kriminalci.

O tome kako je u ovoj mojoj tuđini zavladala laž i ko je sve tome doprineo u nekoj sledećoj dopisnici, brate moj. I jedna molba na kraju. Kad pročitaš ovu dopisnicu, spali je.

Od nas ovakvih nikakvih i tragovi u vremenu i prostoru nikakvi su.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.