Ninova nagrada i još po nešto 1ilustracija Foto: pixabay / jackmac34

Ponukan raspravom u javnosti koju je izazvala dodela NIN-ove nagrade, nisam uspeo da se otmem utisku da je čitava ova halabuka u stvari još jedno bekstvo od rešavanja nagomilanih problema srpske književnosti i društva u celini.

Dan pre dodele „sporne“ nagrade, „spornom“ laureatu u javnost izlazi moralizatorsko pismo koje poziva na bojkot, a našoj javnosti valjda treba da stavi do znanja da je žiri neobjektivan, sa vanumetničkim kriterijumima…

I šta je tu novo?

Koji žiri na ovoj planeti (ne samo u Srbiji) dodeljuje nagrade objektivno, a da njegovi članovi ne posežu za vanumetničkim kriterijumom (ideološkim, verskim, nacionalnim, koruptivnim, nepotističkim ili nekim drugim). Po tom kriterijumu trebalo bi bojkotovati sve književne nagrade na svetu od Nobelove pa naniže.

Glavno je pitanje za koga se piše, da li za recenzente i žirije ili za nešto drugo. Mada lično recenzijama ne verujem jer je javna tajna da neki poznati i „ugledni“ pisci u Srbiji naplaćuju svoje hvalospeve, a naivni čitaoci se dive dubokoumnim naklapanjima o delu koje recenzent najčešće uopšte nije ni pročitao.

Moralna nekompetentnost meni, pojmovno, neodoljivo liči na staru dobru moralno političku podobnost (savršeno sredstvo sa širokim spektrom primene za dezavuisanje određene nepoželjne ličnosti).

Opet se nameće pitanje šta se u anomičnom društvu kao što je naše, može proglasiti nemoralnim.

Stručna nekompetentnost?! Ja se izvinjavam, ali nije mi poznato gde se kod nas izdaju sertifikati da bi neko postao kulturni radnik. Ispada da se u Srbiji, za izbor članova žirija književnih nagrada, traže stroži kriterijumi od izbora članova Vlade?! Ipak se nadam da će na Ultra Giga Trendu početi da „diplomiraju“ kulturni radnici ili ćemo uvesti reprezentativnost, pa ko nije reprezentativni sindikat (lapsus) hoću reći, kulturni radnik ne može u žiri. (naravno ironičan sam) NIN je izabrao žiri po statutu NIN-ove nagrade, u skladu sa svojim uređivačkim konceptom i tako dalje, i tako dalje.

Vlasnik NIN-a ima pravo na to jer živimo u kapitalizmu, zbog toga ne vredi kukati.

U pismu se još kaže „Pošto ne možemo da utičemo na odluke koje se donose u okviru jedne privatne firme, naš preostali izbor jeste da ne dopustimo da u budućnosti učestvujemo u jednoj sve većoj sramoti.“ Imali veće sramote od toga što je Srbija već decenijama „Trumanov šou“ iz koga ne možemo da se iskobeljamo?! Opšta beda duha, obrazovanja, sunovrat morala, porodice, radničkih prava… koga briga kad treba da se podeli plen oličen u nagradama.

Definitivno je prošlo vreme revolucionarnog Tolstoja. Sada je doba klimoglavog, preplašenog Dostojevskog. U stvari posredno nam je svima stavljeno do znanja da se u Srbiji, žiriji, za većinu nagrada nameštaju po principu ja tebi, ti meni, što je opet javna tajna, a u slučaju NIN-ove nagrade izgleda da ono ja, nije stiglo do nekog meni, što je odraz svih ostalih društvenih tokova.

Zašto je ovakvo stanje?

Zato što smo postali društvo javnih tajni, zato što se delimo na naše i njihove. Naši su uvek pošteni, objektivni, kulturni, moderni… a njihovi su lopovi, pristrasni, prosti, zaostali… Neće biti da je tako dame i gospodo u bojkotu, van bojkota i ostali. Skrenuli smo s teme, naše društvo u celini zahteva moralnu katarzu, a krenulo se sa čišćenjem, kako narod kaže, od repa. Jalov vam je posao, riba od glave smrdi.

Pišući svoj prvi roman nisam sanjao nagrade, ni lovorike, već oduševljene čitaoce koji žele da kupe moju knjigu. Književnost nastaje iz emocija, za čitaoce. Oni koji tvrde da je pisanje zanimanje ili još gore zanat, po mom mišljenju su zalutali jer umetnost ne može biti zanat, a životni poziv ne može biti zanimanje (umetnik NIKADA ne može otići u penziju).

Umetnik ne stvara danas da bi ispravljao ono juče ili danas za danas, nego UVEK danas za sutra.

Umetnost ne pripada nijednoj ideologiji, veri, nacionalnoj kulturi, prvoj, drugoj i svim ostalim Srbijama koliko god da ih izmaštaju (a realno postoji samo jedna)…. jer je iznad njih!!! Sveopšta. Ne može nikome da služi jer je slobodna i istinom prkosna.

O umetnicima sude buduća pokoljenja, a ne neki žiriji ili broj dobijenih priznanja. Tako da vi koji ste dobili nagrade i vi koji niste dobili nagrade, budite spokojni. Neki će zauvek pasti u zaborav i pored nagrađivanja za života ili posthumno, a drugi će, nakon čitavih vekova zaborava, izroniti iz večnosti i pokazati svu lepotu svoga talenta. A žiriji neka i dalje rade svoj posao!

Autor je diplomirani pravnik

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

11 reagovanja na “Ninova nagrada i još po nešto”

  1. Ne lupaj. Umetnost jeste zanat od koga bi trebalo pristojno da se živi. Zašto ne insistiraš da svi advokati-branioci rade besplatno, a možda i tužioci, pa da o njima sudi vreme… Neka, hvala. Jedinica pa što više nula iza deluje mnogo bolje od suda vremena.

    • Gospodine Praziluk Zivojine ako su vama po umetnickoj vrednosti jednake: SLIKA Paje Jovanovica „Kicenje neveste“ i istoimeni Vilerov goblen koji izradila moja tetka u nekolko primeraka, cemu umetnicki fakulteti? Umetnost je jedinstvena, zanati su imitacija.

      • Naravno da je za umetnika umetnost zanat. Može se sada licitirati koja umetnosti je emotivno istinit(ij)a, ali neće to ništa bitno promeniti. Umetnost za umetnika jeste zanat, baš zato i postoje umetnički fakulteti. Umetnost jeste sposobnost izazivanja reakcije kod „recipijenta“, ostalo je nebitno. (Onda kada su tzv. stvaralac i recipijent u istoj osobi, dobijamo ona notorna dela koja šira publika ne može da smisli ali ih oni koji su ih „napravili“ mnogo vole. Umberto Eko nije voleo „Ime ruže“, ponosio se svojim kasnijim romanima koje je publika uglavnom rđavo prihvatala.) O tome da je umetnost zanat, v. Filozofiju kompozicije E.A. Poa, prepisku Vladimira Nazora i I.G. Kovačića, itd isl. Umetnici nisu posebno zanimljivi ljudi. Takozvani pozeri svakako jesu. Obično su neobrazovani i jedva da žele i umeju govoriti još o nečemu osim o svom poslu. Oni kojima je umetnost namenjena, oni su tajna. Još nešto. Umetnici su preumorni od poklanjanja. Očekivati od umetnika da u 21. veku i dalje (samo) poklanja, ponižavajuće je za umetnika. A mogao bi i da obratiš pažnju na film Kloda Leluša „Petparački roman“. Poučan film. ps Takozvani sud vremena je naprosto sud ideologije, ni manje ni više od toga. Nije ti se desilo da te oduševi neki roman za koji jedva da je bilo ko bilo kada čuo? Gledaj Leluša.

        • Svaka čast na odgovoru! Setimo se samo naših vajnih ministara kulture. Koje znanje, obrazovanje i kultura ih je izdvajala od golog proseka?

      • A što se tiče kritičara i žirija… Pa, oni teško da su nešto osim olovnih vojnika nekakve i nečije ideologije, nije uvek jasno kakve i čije.

  2. Gospodine diplomirani pravniče, pravo je vlasnika NIN-a da uređuje odnose novina u svom posedu i da određuje one koji će žirirati nagradu, ali i on treba biti svestan da je NINOVA nagrada vrh srpskog spisateljstva u prethodnoj godini, da o toj nagradi treba da odlučuju kompetentni književni kritičari od ugleda, a ne da predsednik komisije bude nekompetentna osoba, kolumnista, „novinar“ i neko ko nema veze sa stručnom kritikom radova. O tom unižavanju nagrade NIN-a treba povesti računa.

    • A ko odredjuje kompetenciju. Njih 18 potpisnika?! Dajte neki drugi argument ako ministar moze da nema skolu (citiram predsednika) zasto knjizevni kriticar mora da ima fakultet?! I na kraju ja sam namerno trazio da me potpisu kao dipl. pravnika (moje zanimanje), ja sam i pisac tako da sam jako kompetentan za ovu temu.

    • Gospodjo, cije prikaze i kritike knjizevnih dela vi čitate? Ko je po vama strucan i kompetentan za žiriranje? Napišite konkretna imena, prosvetite nas.

  3. Naravno da je svaki žiri subjektivan, naravno da NIN ima pravo da bira članove žirija i slično, ali je zanimljiva izjava jednog člana žirija na potpisnike koji su osporavali stručnost žirija. „Ja za nikog sa te liste nisam ni čuo sem za Kusturicu, a on i nije književnik već filmski režiser!“ Ova izjava je diskreditovala i žiri i NIN i NIN-ovu nagradu.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.