Evropa ponovo gleda u provaliju. Ali, sporazum između Kipra i Trojke (Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke) verovatno znači da je izbegnut najgori scenario. Deponenti kiparskih banaka će sada imati velike gubitke, a druga banka po veličini u zemlji će biti zatvorena. Međutim, gledano na duže staze, Kipar ima sredstava ne samo da se oporavi, već čak i da reši dugogodišnje razmirice koje ima s državicom pod pokroviteljstvom Turske na severu ostrva.

Kipar je naravno poslednja zemlja pogođena ekonomskom krizom koja hara Sredozemljom. Kipar je godinama imao ogromni „bankarski mehur“, pri čemu je imovina sektora procenjena kao otprilike sedam puta veća od BDP zemlje, budući da se strane investicije ulivaju u poreski raj u okviru bezbednog okruženja evrozone.

Ideja o paketu finansijske pomoći oblikovana je i pritiscima na nacionalnom nivou s kojima se suočavaju lideri evrozone i specifičnom prirodom kiparskog „bankarskog mehura“ – veliki broj evropskih lidera sumnja da je ostrvo postalo centar za pranje novca ruskih pojedinaca i entiteta, koji su u banke zemlje upumpali, kako se procenjuje, 68 milijardi evra. Međutim, imperativ je na tome da se ne gubi iz vida veoma vredna imovina koju Kipar čuva – imovina koja bi mogla da predstavlja ekonomski spas zemlje.

Američka energetska kompanija Nobl otkrila je oko 200 milijardi kubnih metara gasa u istočnom Sredozemlju, a vrednost ovog bloka, koji je poznat kao gasno polje Afrodita, procenjena je na oko 80 milijardi evra. Već su započeti radovi na iskopavanju, a očekuje se da proizvodnja počne 2018. Stručnjaci kažu da tim rezervama Kipru može da se obezbedi energija za oko sto godina i alternativni izvor snabdevanja za energetski gladnu Evropu. Zapravo, u potrazi za prihvatljivim paketom finansijske pomoći u jednom trenutku su se budući prihodi od ove imovine smatrali mogućim garancijama.

U geološkom istraživanju SAD procenjeno je da u Levantskom basenu, koji se prostire na izraelskom, kiparskom i libanskom morskom dnu, ima oko 3,45 biliona kubnih metara obnovljivog prirodnog gasa i 1,7 milijardi barela nafte. Međutim, s obzirom na njihov geografski položaj, ove ogromne rezerve mogu da se izvade i izvezu samo u okviru saradnje među državama.

S obzirom na celokupna morska nalazišta gasa i nafte, prava na vodene teritorije i bogatstva ispod njihovih površina veoma su važna. A s obzirom na takva bogatstva, možda konkurentnost izgleda unosno na prvi pogled. Ali saradnja služi da uveća udeo.

Štaviše, ekonomskim sporazumima možda može da se promoviše bliža saradnja u drugim domenima. Energetska pitanja već su u poslednjih nekoliko godina dovela do do sada neviđenog otopljavanja odnosa između država kao što su Izrael i Kipar, pri čemu su sporazumom iz 2010. zvanično postavljene granice ekskluzivnih ekonomskih zona tih država. Nije nemoguće da se ova vrsta saradnje proširi i obuhvati ostale susede oko Levanta.

Dobre vesti su to što je novoizabrani kiparski predsednik Nikos Anastasijades možda otvoren za takvu jednu agendu. Naravno, mnogo toga će zavisiti od njegovog političkog učinka u aktuelnom previranju u vezi s paketom finansijske pomoći. Anastasijades, član proevropske partije Demokratski sabor, osvojio je 57 odsto glasova na platformi kojom je istaknut ekonomski oporavak i to će naravno biti njegov glavni prioritet. Međutim, ukoliko se pažljivo pogleda situacija van aktuelnih turbulencija i razmotri se istorija Anastasijadesa, stvara se osnova za optimizam.

Anastasijades i njegova partija su 2004. podržali Ananov plan, koji je napravio bivši generalni sekretar UN Kofi Anan, a podržala EU. Ananov je svojim predlogom o ujedinjenju stvorio plan za osnivanje „Ujedinjene Republike Kipar“ koju bi činila federacija dve države.

Kada je predlog iznesen na referendum, otprilike dve trećine od ukupno 25.000 kiparskih Turaka sa severa ostrva podržalo je Ananov plan, ali ga je 76 odsto od 860.000 kiparskih Grka na jugu odbacilo. Međutim, nije teško poverovati da Anastasijadesova pobeda može da stvori podsticaj za ponovno otvaranje dijaloga između severa i juga ostrva – odnosno čim prođe aktuelna kriza.

Takav ishod bi predstavljao veliki korak napred i za Kipar i za region. Rešavanjem pitanja dugogodišnje podele ostrva Kipar bi se udobnije smestio u okvire EU, a ekonomski efekti bi bili višestruki i bili bi osetni širom istočnog Sredozemlja.

Autor je bivši visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, generalni sekretar NATO i ministar spoljnih poslova Španije. Sada je predsednik Centra za globalnu ekonomiju i geopolitiku

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.