U tekstu „Bunjište“, objavljenom u Danasu od 13. 09. 2014, gospodin Basara iznosi neke veoma problematične tvrdnje na koje sam naprosto morao da reagujem.
Površan kakvim ga je bog dao, gospodin Basara, kao kolumnista, tipičan je predstavnik upravo onog srpskog mentaliteta koji onoliko ismeva u svojim knjigama.
Dakle, činjenice ga ne zanimaju, ali zato ima mišljenje o njima. Jer da ga činjenice zanimaju, gospodin Basara bi znao da Nikolić Tomislav nije poklonio bunjevačkim đacima neke tamo knjige, već udžbenike napisane na njihovom, bunjevačkom govoru (na to imaju pravo kao nacionalna manjina).
Pošto je svima, osim gospodinu Basari, poznato da bunjevačko pismo nije ćirilica, zaista se postavlja pitanje namere onoga ko štampa i poklanja takve udžbenike (u ovom slučaju države Srbije, oličene, avaj, u liku supruga predsednikove supruge), bez obzira na to što je službeno pismo u Srbiji ćirilica. Ako sledimo tu logiku, predsednik Nikolić bi imao pravo i da đacima mađarske (rumunske, slovačke, hrvatske…) nacionalnosti pokloni udžbenike na njihovom jeziku, a štampane ćirilicom. Možete li to da zamislite? Naravno da ne možete. Stoga mi nije jasno zašto bi u tom smislu Bunjevci bili izuzetak.
To što su zvanični predstavnici Bunjevaca reagovali kako su reagovali (a što takođe nije poznato gospodinu Basari, jer bi ga sigurno iskoristio za svoju odbranu Nikolić Tomislava), lično me ne čudi. Dobro pamte Bunjevci (kao i ostale manjine u Vojvodini) Nikolić Tomislava iz devedesetih, znaju kako su se provodili za njegova vakta, tako da ni njegova nasilnička prošlost nije bez neke u ovoj priči. Znate kako se kaže: koga su guje ujedale, taj se i guštera plaši. Naročito ako je današnji gušter u stvari nekadašnja guja.
Autor je arhitekta iz Beograda
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
