Foto: Privatna arhivaPosle deset godina naprednjačkog „kuvanja žabe“ po pitanju Kosova i Metohije (KiM) stigli smo do trenutka istine. Predsednik republike je, doduše za sada samo usmeno, prihvatio tzv. „francusko-nemački plan“ za KiM i usaglasio uslove za njegovo sprovođenje u delo.
Ukratko, ovaj plan tretira tzv. „Kosovo“ (bez zvezdice!) kao suseda Srbije, koji je potpuno ravnopravan i jednak u pravima sa Srbijom.
Osim toga, ovim planom se predviđa da Srbija ne može da predstavlja tzv. „Kosovo“ u međunarodnoj sferi, te da se Srbija neće protiviti članstvu tzv. „Kosova“ u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji (uključujući i UN). Ako se tome doda i to da se ovim planom Srbija obavezuje da poštuje „državne simbole“ (!) tzv. „Kosova“ i da se odnosi Srbije i tzv. „Kosova“ uređuju na osnovu principa iz Povelje UN – onda je jasno da ovaj plan predviđa ništa manje od priznanja tzv. „Kosova“ od strane Srbije.
Posledice prihvatanja ovog plana bi za Srbiju bile katastrofalne.
Naravno, pravno posmatrano, ovaj plan je očigledno protivustavan, a njegovo prihvatanje od strane bilo kog državnog zvaničnika predstavlja izvršenje krivičnog dela „Ugrožavanje teritorijalne celine“ iz člana 307 Krivičnog zakonika (za koje je zaprećena kazna do 15 godina zatvora).
Međutim, u zemlji slomljenih institucija to malo vredi. Očekivati da će bilo koji državni organ sprečiti ovakvo protivustavno delovanje bi jednostavno bilo naivno.
Osim toga, deset godina veoma pažljivo osmišljene psihološke kampanje, kojom se građani konstantnim izlivima defetizma sa najviših državnih adresa mentalno pripremaju za priznanje tzv. „Kosova“ je evidentno imalo efekta.
Građani su po ovom najvažnijem državnom i nacionalnom pitanju masovno anestezirani i dovedeni u stanje apatije. Protivustavni narativ je dobio pravo građanstva u našem društvu, a u izvrnutom sistemu vrednosti oni koji brane Ustav i državu se proglašavaju za ekstremiste.
O držanju SPC je najbolje oćutati.
U takvoj situaciji postavlja se pitanje da li smo zaista spremni da apatično u tišini posmatramo ovaj sramotni proces kako se dešava pred našim očima?!
Budući da u ovom trenutku nema te energije u narodu koja bi dovela do masovnih protesta, jedina legalna, nenasilna i demokratska mogućnost koju imamo da ovo sprečimo jeste da skupimo 100,000 potpisa za raspisivanje referenduma na kojem bi se građani izjasnili o ovom planu.
Kao jedan od autora narodne inicijative za raspisivanje ovog referenduma, koju je u Narodnoj skupštini podnela poslanička grupa Narodne stranke, hteo bih da je kratko obrazložim.
Ukoliko skupimo potreban broj potpisa, Narodna skupština je dužna da raspiše ovaj referendum čiji će rezultati biti obavezujući za sve državne organe. Od dana predaje potpisa pa do održavanja referenduma nijedan državni organ ne bi smeo da preduzme nijedan dalji korak u pogledu prihvatanja ili sprovođenja ovog plana.
Po svim istraživanjima javnog mnjenja jasno je da je ogromna većina građana Srbije protiv ovog plana (preko 80 odsto). Odbacivanjem ovog plana na referendumu građani Srbije bi celom svetu poslali jasnu poruku da ne prihvataju ovaj predlog i da Srbija ne priznaje lažnu državu „Kosovo“.
Referendum je instrument neposredne demokratije, gde se građani direktno pitaju o najvažnijem državnom i nacionalnom pitanju. Kako se ovaj plan pojavio nakon poslednjih izbora, o njemu građani nisu imali prilike da se izjasne na izborima, pa je logično da dobiju priliku da to učine na referendumu.
To je elementarna demokratska tekovina, a vlast bi, da je iole poštena, i sama raspisala ovaj referendum umesto što strahuje od njega. Jer vlast koja se plaši glasa naroda je nenarodna vlast koja zna da sprovodi nelegitimnu politiku koja nema podršku građana.
Bez referenduma ponoviće nam se isti scenario kao sa tzv. „Briselskim sporazumom“ koji je takođe protivustavan, ali je bez obzira na to potpisan i sproveden u delo, a Ustavni sud je odbio da se o njemu izjasni!
Samo će ovoga puta posledice biti mnogo teže i trajne – poput priznanja tzv. „Kosova“ od pet država nepriznavača iz EU, ulaska te lažne države u UN i druge međunarodne organizacije, itd. Drugim rečima, posledice će biti nepovratne, a priča o tome kako je ovaj sporazum bio protivustavan će ostati jalova jadikovka.
Konačno, ovaj referendum će biti nemoguće pokrasti. Prvo, zato što je više od 80 odsto građana protiv ovog plana. Drugo, jer će patriotska i državotvorna opozicija kontrolisati sva glasačka mesta.
Ukratko, nema drugog legalnog načina da sprečimo priznanje secesije naše južne pokrajine.
Od nas zavisi!
Autor je advokat u Beogradu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
