Obamin koktel

 U elektronskoj pošti dobijaju, na primer, možda čak istovremeno sa nekim kongresmenima, detaljan „stimulativni plan Obame“ i, „srećom“, kako reče jedan kolega Francuz, „sve je samo na četiri stranice krupnih slova i proreda“. Bob Herbert, kolumnista iz Vašington posta, podseća da „demokratije umiru iza zatvorenih vrata“, citirajući zapravo rečenicu iz jedne presude Apelacionog suda SAD koju je ovim rečima, između ostalog, obrazlagao sudija Dejmon Kejt.

Svet se većuverio da je Barak Obama od prvog dana počeo sa velikim promenama posle dosad neviđene i skupe inauguracije koja je bila mogućna zahvaljujući donatorima, ne samo velikim veći onim malim, preko interneta. Počeo je od Gvantanamo zatvora, preko stimulativnog plana do slobodnog izbora žena na abortus i upotrebe matičnih ćelija iz embriona za lečenje nekih bolesti.

Ipak, ono što je od svega najzanimljivije jeste činjenica koju neki rado, a drugi nevoljno priznaju da ovde nije rečtek o suprotnoj administraciji, karakterističnoj za demokratsku stranku koja trenutno vlada i Belom kućom i Kongresom. Većje reči o predsedniku Obami, koji jeste prvi crnac u Beloj kući, ali snagu – osim u svom znanju, ličnosti, neverovatnoj upornosti, činjenici da je dobio procentualno najviše glasova na izborima, ako se računa ogromna izlaznost – crpi iz okruženja. Pojednostavljeno, ako jeste Afroamerikanac nije se prevashodno okružio Afroamerikancima. Kao pripadnik Demokratske stranke – jeste odabrao dosta saradnika iz Klintonove administracije, ali je doveo i mnogo novih.

Iako jedan od najmlađih predsednika (47 godina), iako je okružen sa dosta ličnosti iz svoje generacije, pa i mlađim, u njegovim timovima su brojne sede glave stručnjaka i političara sa iskustvom. Svojevrsni znak prepoznavanja jeste i to što su svi veoma visokog obrazovanja i što ne dolaze samo sa Obaminog Harvarda. Nije se branio niti previše objašnjavao zašto je Hilari Klinton, svoju rivalku u predizbornoj kampanji, postavio za šefa američke diplomatije. Imenujući nju izazvao je razna reagovanja. Veoma uticajni kolumnista Fridman, u Njujork tajmsu ne preza da svaki Obamin gest koji mu se dopada hvali, ali je povodom Hilari Klinton napisao:

„Na čelu Stejt dipartmenta bi mogla da bude i predsednikova tašta ako on bude stajao iza nje, izbor Klintonove je dobar ako ceo svet bude znao da šefica diplomatije govori u ime Obame što nije bio slučaj sa Bušom i Kondolizom Rajs“. Protekle nedelje se upravo to dogodilo. Barak Obama je otišao trećeg dana, zajedno sa potpredsednikom Bajdenom u Stejt dipartment da bi pokazao svetu da ono što Hilari Klinton bude radila i govorila – biće njegov glas. I ako nova šefica diplomatije bude, kako je poznato i kako se i sama često predstavljala „malo jastrebovski nastrojena“, onda će to zapravo biti u dogovoru sa Obamom. Obama je, za razliku od Buša, ponovo u prvi plan stavio diplomatiju (uz odbranu) kao važan elemenat bezbednosne politike Amerike.

Ono što je, za posmatrače američke politike ipak jasno, jeste da Obamin koktel – demokrate i republikanci, stari i mladi, beli, crni, žuti, braon (Južnoamerikanci) mešanci, oni koji dolaze sa Harvarda i oni sa Jela koji su rivalski univerziteti – nije tek izraz tolerancije i pogleda na svet mladog američkog predsednika. Barak Obama je zapravo prepoznao i „iskoristio“ realnost Amerike. Ne samo po popisu stanivništva, po tome koliko ima kojih nacija, vera, rasa i ideologija, veći kako se zahvaljujući tome Amerika menjala i promenila. U saveznoj državi Lujzijana guverner je Indijac-Amerikanac, u Minesoti su na izborima za senat bili u trci dva Jevrejina, guverner Kalifornije Švarceneger i dalje ne ume bez teškoća da izgovori ime svoje savezne države, jedna od najuglednijih televizijskih ličnosti, pored crne Opre, jeste Elen DeDženeris koja je lezbijka, s ponosom. U „beloj državi“ Masačusets ima crnih gradonačelnika, baš kao i širom Amerike na uglednim političkim položajima. Pri svemu tome, Obama zna da Amerika još nije lišena rasizma, ali da se otvara put kojim će se jedng dana i to desiti. Kralj „živih“ intervjua Lari King, na CNN, na primer, kaže: „Moj njamlađi sin, koji ima osam godina, upravo je izjavio da želi da u budućnosti bude – crn.“