Odavno poznati detalji

Iznenađen sam zbog rečenice Zorana Panovića koja glasi: „Iz filma smo od interesantnih detalja saznali kako je famozni šef famoznog Vladinog Biroa za komunikacije Vladimir Popović Beba ekspresno dao RTS-u fotografije i imena osumnjičenih pripadnika zemunskog klana.“ Ovom rečenicom, Panović se implicitno svrstao uz Aleksandra Tijanića, koji je takođe tu činjenicu saznao tek iz filma emitovanog na RTS.
Skrećem pažnju gospodi Tijaniću i Panoviću da su saznanje o ovom „interesantnom detalju“ mogli dobiti, ako ne na samom suđenju, 16. maja 2005, onda februara 2006, kada je izašla knjiga Helsinškog odbora u Srbiji „Svedočenje pred Specijalnim sudom Vladimira-Bebe Popovića na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića!“ Na stranama 114. i 115. koje se odnose na pretres od 16. maja 2005. piše i sledeće:
„Božo Prelević: Da li ste vi učestvovali u objavljivanju onih fotografija onog dana nakon ubistva i da li ste to dobili od nekog, odnosno da li ste učestvovali i da li ste vi objavili te fotografije u medijima, mislim na Biro za komunikacije?
Vladimir Popović: Koje fotografije, budite precizni?
Božo Prelević: One sa optužnice?
Vladimir Popović: Poternicu?
Božo Prelević: Jeste.
Vladimir Popović: Znači, poternicu celu, to je fotografija i tekst?
Božo Prelević: Jeste.
Vladimir Popović: Tehnički, da. Biro je to distribuirao medijima, a to smo dobili od Ministarstva unutrašnjih poslova. Oni su to čak sami na svom kompjuteru prelomili, a nama dali jer, kako se sećate, to su fotografije koje oni imaju i podaci, lični podaci tih ljudi koje takođe ima policija“.
Ako su ovakvi „interesantni detalji“ mogli da promaknu običnom građaninu, to nije smelo da promakne iskusnim medijskim poslenicima kao što su gospoda Tijanić i Panović.