Predsednik Tadićje pokrenuo pitanje izmene Ustava Srbije gde je povod kvantitet (cifra 150 umesto 250 poslanika) zarad ušteda. Koštunica to brže-bolje odbija, nalazeći kvantitet, pored ostalog, u smanjenju broja članova Vlade i tražeći izbore bez izmena Ustava. Početak demokratije je, valjda, izbor predstavnika građana po imenu i prezimenu, što je u Srbiji danas zanemareno ili zakinuto.
Tu treba tražiti kvalitet za izmenu Ustava Srbije, koji valjda i Tadićpodrazumeva. Da je stvar ozbiljna, ilustruju činjenice, i to: prva, Ustav je donet bez javne rasprave; druga, na Ustav je imala primedbe EU (konkretno, nije usaglašen sa EU zakonodavstvom); treća, raniji predsednik Ustavnog suda Srbije smatra da je Ustavom ograničena sloboda građana; itd.
Na 14. vanrednom kongresu SKJ, suštinsko pitanje je bilo kako izmeniti Ustav SFRJ. Među krunskim pitanjima bila su i: kontrola građana, članstvo SFRJ u EZ i uvođenje višepartijskog sistema u SFRJ. Svedočeći u Hagu, Kučan je izjavio da su tada preglasane republike i da su se tada raspali SKJ, JNA i SFRJ. Ove istorijske činjenice prilog su Tadiću da istraje za povratak na scenu demosa ili građana. To je i suština svih nevolja koje su krojile sudbinu građana u bliskoj prošlosti. Zato treba izbeći Miloševićeve olake brzine u izmeni Ustava u delu o autonomnim pokrajinama, u donošenju Ustava Srbije iz 1990. i u izmeni Ustava SRJ. Dobre namere bez šire saglasnosti nisu dovoljne. Slobodan Popović
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
