Pitanje prava i zdravlja 1Foto: Aleksandar Roknić

Pitanje prava i zdravlja: Kroz kratak prikaz određenih krivičnih dela upoznaćemo se sa tačkama dodira medicinskog i krivičnog prava, postojanjem situacija u kojima ima posla za lekare i pravnike.

U lečenju pacijenata moguće su lekarske greške koje su najčešće nevoljne. Novo doba je ozbiljno oštećeno virusom o čijoj opasnosti nemamo potpunu svest, moramo da pomenemo nove bolesti i staru opasnost zvanu AIDS. Ljudi imaju sve ove viruse, ne štite se i ne štite druge od sebe. Takođe, fokusirali smo se na lekare koji su opterećeni brojnim pacijentima, stresom i žurbom i njihove greške sa ozbiljnim i manje ozbiljnim posledicama. Niko ne želi da greši. Neko želi da namerno povredi druge, to je postojeći problem, rešiv.

Krivično procesno pravo mora da prepozna prave učinioce krivičnog dela i da ojača specijalnu i generalnu prevenciju (odnosno značaj izrečenih krivičnih sankcija za samog učinioca krivičnog dela, ali i za ostale građane koji videvši primer kažnjenog neće ni pomisliti da nešto slično učine) pomoću odgovarajućih krivičnih sankcija. Postoji mnogo pravnih i medicinskih dilema, počećemo sa opisivanjem i objašnjavanjem mogućih problema sa najavom da postoje situacije u kojima su potrebni medicinski lekovi i ukoliko ne budu pruženi, zaštita će se zatražiti pravnim lekovima.

Pravo i medicina mogli bi da budu povezani u situaciji kada postupak lečenja nije rukovođen pravilima medicine. Zašto se to dešava, na žalost, predstavlja pitanje za krivično pravo. Životi pacijenata, njihovo zdravlje su najvažniji objekti medicinske zaštite. Medicinsko pravo je posebna grana prava koja se pojavila u zadnjih nekoliko dekada, ali čija je važnost tako velika.

Fokus je na odnosu lekar-pacijent. Značenje reči „pacijent“ dovoljno govori o poželjnom ponašanju. Pacijent mora da bude strpljiv i sačeka medicinsku pomoć. Takođe, lekar mora da se ponaša profesionalno i etički kako bi pružio odgovarajuću pomoć. To je opis idealne situacije, ali na žalost, život nije savršen.

Fokusiraćemo se na neke problematične situacije sa krivičnog i medicinskog aspekta. Definisaćemo problematične situacije, zakonski opisane kao krivično delo. Posmatramo lekare kao heroje i jako želimo da verujemo u to. Ne dopuštamo da neznatan procenat neželjenih situacija kvari tu sliku.

Moramo da razlikujemo nehat od namere (važno je da razlikujemo situacije u kojima lekar postupa sa namerom da učini propust od situacije kada lekar čini propust nehatno, bez namere da bilo kome naruši zdravlje) među kojima postoji ogromna razlika. Nehatno postupanje lekara možemo da posmatramo kao propust da se pruži odgovarajuća briga, u našem slučaju, odgovarajuća briga o zdravstvenom stanju pacijenta.

Ova definicija jasno pokazuje da se radi o „dovoljnoj brizi“. Lekar može da pruži neku vrstu brige, ali se problem pojavljuje ako ta briga nije dovoljna da sačuva zdravlje i život pacijenta. To pitanje izaziva brojne debate u okviru medicinskog i krivičnog prava. Razmatranje ovih kompleksnih tema zahteva više prostora, važno je razmotriti ovo pitanje u granicama srpskog i međunarodnog prava. Postoje razlike, ali namera je ista.

Počećemo sa glavnim principom Krivičnog zakonika: Nema kazne bez krivice. Dodaćemo: Nema krivca bez nedela. Krivični zakonik propisuje da nema kazne bez krivice što znači da se kazna i mere upozorenja mogu izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo.

Takođe, Zakonik definiše da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i skrivljeno.

Pacijenti traže medicinsku pomoć i lekari im pružaju odgovarajuću pomoć u skladu sa najvišim naučnim principima. Na žalost, uvek postoje netipične situacije, pacijenti sa komplikovanim zdravstvenim problemima. Takođe, postoje i doktori koji su iznenađeni medicinskim stanjem pacijenta. U toj interakciji može da bude stvoren problem. Kada taj problem dobije krivičnopravni aspekt, medicinsko pravo mora „pozvati u pomoć“ krivično pravo.

KRIVIČNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI

Da li ste znali da je zdravlje ljudi, koje je Ustavom zagarantovano, zaštićeno kroz postojanje 14 krivičnih dela? Ovoga puta pažnja će nam biti usmerena samo na krivična dela čiji izvršilac može biti lekar. Ipak, zbog specifičnosti trenutne situacije, neophodno je da pojasnimo krivično delo koje može da učini svako u vreme globalne pandemije.

Naravno, reč je o krivičnom delu Prenošenje zarazne bolesti predviđenom u članu 249. Krivičnog zakonika. Krivično delo čini svako ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zarazne bolesti i može da očekuje kaznu zatvora do tri godine. To ne znači da će svako biti osuđen na tu kaznu već da je to maksimalna moguća kazna.

Svaka država propisuje sopstvena pravila, donosi odluke, naređenja za suzbijanje i zaštitu od ovog virusa jedinstvenog uništavajućeg dejstva. Ta pravila i propisi utiču na, uslovno govoreći, redovne pacijente koji imaju zdravstvene probleme od ranije, mnogo pre nego što je proglašena globalna pandemija.

Podjednako važno je razumeti radnju krivičnog dela Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije. Odgovoran je svako ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje. Predviđena je novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine.

KRIVIČNA DELA ČIJI UČINILAC MOŽE BITI SAMO LEKAR

Uobičajeno mišljenje i činjenica koja bi mogla da bude aksiom jeste da lekar leči i jedino može da pomogne osobi kojoj je lekarska pomoć potrebna. Postoji neraskidiva veza između lekara i pacijenta. Sve je u poverenju i uverenju. Poverenje u stručnost i savesnost lekara, a uverenje u isceljenje, ozdravljenje.

Lekar mora da obezbedi medicinsku uslugu i koristi adekvatna sredstva i odgovarajući tretman. Ako se lekar ne ponaša tako, nastaju problematične situacije koje ulaze u polje krivičnog prava.

Krivično delo Nesavesno pružanje lekarske pomoći čini lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica. Predviđena sankcija je kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Ukoliko drugi zdravstveni radnik (koji nije lekar) pri pružanju medicinske pomoći ili nege ili pri vršenju druge zdravstvene delatnosti očigledno nesavesno postupa i tako prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica, predviđena je ista krivična sankcija.

Ako lekar i drugi zdravstveni radnik učine navedene radnje iz nehata, predviđena krivična sankcija je novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine. Objasnićemo ukratko šta je nehat. Kada kažemo da neko postupa iz nehata to znači da kod njega postoji svest da svojom radnjom može učiniti delo, ali olako drži da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti ili kad kod njega ne postoji svest da radnjom može da učini delo iako prema okolnostima pod kojima je učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima je bio e dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.

Krivično delo čiji učinilac može da bude samo lekar jeste i krivično delo Neukazivanje lekarske pomoći. Krivični zakonik predviđa da lekar koji protivno svojoj dužnosti odbije da ukaže lekarsku pomoć licu kojem je takva pomoć potrebna, a koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život ili opasnosti nastupanja teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja. Predviđena sankcija su novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine. Za teže oblike krivičnog dela, odnosno ukoliko lice kojem nije ukazana lekarska pomoć bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno, kazna je zatvor od šest meseci do pet godina. Ako nastupi smrt lica kojem nije ukazana lekarska pomoć, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Zanimljivo je da se ovom prilikom pomene i krivično delo Nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo. Učinilac ovog krivičnog dela može da bude bilo koje lice koje se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga ili spravljanjem ili izdavanjem lekova. Kazna je u vidu novčane kazne ili kazne zatvora do tri godine. Ovde se zloupotrebljava poverenje ljudi čije je zdravlje oštećeno, ugroženo i koji traže lek i očekuju da im taj lek pomogne.

UMESTO ZAKLJUČKA

Sada kada smo se upoznali sa mogućim nezakonitim radnjama usmerenim na zdravlje ljudi, lakše nam je da spoznamo vrstu i veličinu problema. Viđeno kratko objašnjenje zamišljeno je kao uvod u složenost odnosa pitanja prava i zdravlja, prava na zdravlje u sklopu svevremenog prava na život, skupog, jedinstvenog i nepovratnog pojma. Ukoliko želja za saznanjem dodatnih pravnih pojmova, naučnih razmatranja i pravničkih dilema bude iskazana, priča će se nastaviti…

Autorka je zamenica javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Lazarevcu i članica Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Pitanje prava i zdravlja”

  1. Beskoristan tekst, krajnje uopšten. Motiv je, verovatno, aktuelna situacija, ali ni jednog trenutka nema povezivanja sa nekim konkretnim aktuelnim problemom kako bi čitalac shvatio zašto mu je održano ovo predavanje.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.