Poništiti tender za PKB

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Poništiti tender i šta onda ? Olako izrečene stvari, srećom, nisu nikakvo merilo.

2. Da je neko domaći video interes,a da ne uloži veliki novac,učestvovao bi na tenderu ,jer u poslu nema emocija. Mislim da ćemo dobiti bolje ,zdravije proizvode,koji će ići i za probirljivo emiratsko tržište !!!

   1. … a za srpsko tržište će bit namenjeno đubre od hrane, kao i do sada.

3. ,,Svaki kladioničar mogao je da ima ozbiljnu zaradu stavljajući pare i tipujući na Al Dahru kao sigurnog kupca PKB-a.’ Ne bi jer bi kvota da ce Al Dahra da kupi bila izuzetno mala. Kladionice su jedini primer for real berzanskog poslovanja. Ako akcionar/kladionicar stavi dvajes dindzi da ce Kjevo da odigra nereseno sa Juventusom to je isto kao i kupovina akcija neke firme letecih magaraca jer analitika, statistika, iskustvo a i osecaj za filing, sreca + to govore i dodju dividende od osamdeset dindzi. Mada nisam merodavan jer imam diskalkuliju.

4. A ko je to branio domaćim biznismenima da učestvuju na tenderu za PKB?Da su bili spremni da se nadmeću i plate cenu ko ih je mogao zaustaviti?Nemojte obmanjivati javnost, domaći biznismeni su navikli od nekih prethodnih vlasti da se cenjkaju i ucenjuju jer prethodne vlade nisu mogle da privuku nijednog stranog investitora pa su mislili da će i sada tako moći, ali pojavio se ozbiljan kupac, jedini dao ponudu i šta?

5. Mozda bi Misa Brkic mogao u nekom sledecem tekstu da nas podseti kako su se za vreme vlasti DS-a i Tadica odvijali tenderi i privatizacije uspesnih srpskih firmi ,recimo,iz oblasti prehrambene industrije i kako su one dospele u ruke nasih najvecih neprijatelja ,Hrvata.

   1. djenka.
      dokle ce hrvati biti vasi najveci neprijatelji?
      kada cete vi nacionalisti i sovinisti, mrzitelji svega sto se po bilo kom kriterijumu razlikuje poceti da se bavite sobom i da ostavite sve druge na miru?

6. Miša Brkić je izraziti globalista. Da li uvek treba srljati u privatizacije koje su se u našoj zemlji pokazale tako neuspešne i izvodile se po utvrđenom scenariju u svim režimima: osiromaši firmu i prodaj je što jeftinije uz veliku proviziju koja se, istina nedokazano, sliva u nečije džepove? Država koja brine o svojim dobrima ojačala bi kompanije, ne bi prodavala resurse na ovaj način. Prodati zemlju površine Beograda pokraj Beograda, zemlju koja ima tako strahoviti razvojni potencijal, i to za tako malo novca, ne može se nazvati prodajom već poklonom. Ponekad je državni intevencionalizam bolje rešenje, ukoliko je država ozbiljna.

   1. „… Ponekad je državni intevencionalizam bolje rešenje, ukoliko je država ozbiljna.“
      Hm, da, ali srpska država je neozbiljna, nažalost.

   2. Ana, APSOLTNO se slažem sa Vama.
      Hvala za pametan komentar!!!

7. Gosn, Brkiću vi nas malo zajebavate? Pa čoveče iskomentariši ko je direktor filijale Al Dahra i koje je partije član! A ova vaša demagogija da ne može pod državnu kontrolu i da sve može da se proda ne pije vodu. Po vama i ostale resurse treba prodavati poput pašnjaka šuma planina itd! Ne ide to baš tako gosn. analitičaru!

8. Ruzno, tacnije RUZNA LICA politickog angazmana politickih rukovodilaca u Srbiji, posteno receno prisutna su i vidljiva jos od jula 2001. godine kada su tehnicki Aleksandar Vlahovic i Sinisa Mali prodavali na tenderu TRI CEMENTARE, a u stvari je to „zavrsavao“ sve Djindjic, pa sve do danas kada na isti nacin isti covek-SINISA MALI, samo sada u drustvu Aleksandra Vucica prodaje PKB i RTB Bor. I onda na pocetku privatizacije prodaju su napred dogovarali kljucni politicari, u to vreme Zoran Djindjic, a danas Aleksandar Vucic i Tomislav Nikolic, dok su TENDERI bili samo zvaka za ludaka i predstava da se ovde menjaju stvari, a u stvari se sve i dalje radilo ispod zita. Naravno glavni prodavci su dobijali PROVIZIJE, za unapred dogovoren iznos sa kupcem, a posto su premijeri i predsednici i lideri stranaka oni su te pare kasnije prali kroz partijske kase.Spekulisalo se da je za tri cementare Djindjic dobio proviziju od OSAM MILIONA DOLARA, za SARTID se sumnja na 10 miliona dolara, dok su oni posle Djindjica uzeli nekoliko stotina miliona provizije za prodaju Duvanske industrije u Nisu i Vranju. Danas, prema informacijama Glasa Amerike Sartid su Toma Nikolic i Aleksandar Vucic prodali za 52 miliona dolara, a oni su nama prijavili samo 46 miliona dolara, znaci provizija je SEST MILIONA DOLARA. Od prodaje RTB Bor po onome sto se pisalo u domacoj stampi PROVIZIJA ce najverovatnije biti 38 MILIONA evra, a od PKB PROVIZIJA za celnike vladajuce stranke koja to prodaje je oko 280.000 evra ili u svim ovim poslovima 2,2 odsto od utvrdjene prodajne cene. Naravno, da ne zaboravimo Tadic se zadovoljio samo Fijat automobilima u Kragujevcu, ali ni to nije malo jer se kroz tu pricu provrtelo milijardu ipo evra. Kupci, koji su na ovaj koruptivni nacin postali vlasnici znacajnih domacih preduzeca, ne zale jer oni su kroz privatizaciju ugusili ili drasticno smanjili proizvodnju u tim fabrikama sto je bio i cilj da eliminisu konkurenciju i zauzmu trziste, a profirt su vukli iz pranja novca, jer su vrlo malo doneli nekih novih tehnologija, uglavnom su ovde otvarali pogone sa najnizim organskim sastavom kapitala, dok su prethodnu tehnologiju pustili da propadne sama od sebe, ne odrzavana i kroz istek tehnoloskog veka. Posle svih ovih cuinjenica namece se zakljucak da bi bilo najpravednije da se sve ove privatizacije poniste, a sve te kompanije nacionalizuju, posto su stranci ionako izvukli sve ono sto su u njih ulozili u prvih 10 godina, kroz privilegovane uslove od neplacanja poreza do komunalija. Ovakvo poslovanje je suprotno Ustavu Srbije i diskriminise domace u odnosu na strane gradjane. A i cini se da je citava privatizacija peredstavljala proces vracanja anonimnog kapitala koji je iz Srbije iznet od l992. godine zbog sankcija medjunarodne zajednice. Posto se otprilike sve zavrsava sa tim poslom ove godine, u novu godinu ne bi smo smeli da udjemo sa sadasnjim biznismenima koji su vise TAJKUNI, a manje privrednici sto bi morali da budu vlasnici ili celnici velikih ili bilo kakvih firmi u Srbiji. Ionako su sva „GAZDINSTVA“ u preduzecima i bankama bila NA POTPIS kljucnih politicara. A u Biznisu ili sto bi istocnom lageru rekli gospodarstvu kljucni arbitar je samo TRZISTE. A trziste gaji potraznju za delaocima, a ne ne alapacama.
   P.S. Samo bez cenzure