Posledice

Vladimir Gligorov Da li će biti podignut spomenik Staljinu u centru Beograda? Čitajući izjave o tome da je za Srbiju bolje da bude ruska provincija, nego članica Evropske unije, ovo je pitanje neizbežno. I to sve u vreme kada svi ovi koji bi da državu zamene za provinciju ne mogu da sastave rečenicu a da ne upotrebe reč suverenost.
Način na koji se politička kriza u Srbiji razrešava predstavlja veliki poraz Demokratske stranke. Naravno, i poraz demokratije. Šta bi mogle da budu političke posledice toga poraza?
Ukoliko ne budu raspisani izbori sada, biće raspisani do kraja godine i to od strane nove skupštinske većine. Jer, ona će hteti da raspodeli vlast na neki trajniji način. Da bi ovo možda ipak doprlo do onih u Demokratskoj stranci koji bi možda mogli da budu i lično zainteresovani, valja se zapitati koga će ova nova koalicija predložiti za predsednika države? Najverovatnije Koštunicu. Dok bi vlada bila uglavnom u nadležnosti Radikalne stranke.
Jedini valjani odgovor na to jeste raspisivanje izbora sada, ali s tim da se izađe sa ozbiljnim programom koji glasače stavlja pred jasan izbor. I kada je reč o Kosovu i kada je reč o Evropskoj uniji i kada je reč o reformama – dakle, kada je reč o političkoj strategiji Srbije. Radikali i narodnjaci su već izašli sa svojim programom čiji je cilj da Srbija postane ruska provincija. Šta je tačno odgovor demokrata?
Možda je još bolje zapitati se da li je rukovodstvo Demokratske stranke sposobno da krene u predizbornu kampanju sa ciljem da glasače stavi pred jasan izbor? Zašto je to važno? Zato što bi glasači shvatili da su odgovorni za posledice svoga izbora. To je suština demokratije. Nije da se u raznim koalicionim kombinacijama smenjuju demokratske stranke, već da glasači preuzmu odgovornost za to koja će se politika sprovoditi. Pa ako, recimo, odluče da žele da na vlast dođu oni koji bi da od Srbije naprave rusku provinciju, recimo nešto slično Birobidžanu, onda će morati da se nauče na iskustvu, pa će možda izabrati drugi put, ako tada uopšte bude postojao nekakav izbor.
U najvećem broju slučajeva, demokratije ne propadaju, a posebno ne vrše samoubistva upravo zato što su glasači svesni posledica svojih odluka. U Srbiji postoje veliki izgledi da dođe do odbacivanja demokratije i do uspostavljanja autoritarnog sistema koji će svoju legitimnost crpsti iz permanentnog pozivanja na vanredno stanje. Što je razlog da se prisetimo Staljina, da razumemo čitavu ovu kampanju oko podizanja i uklanjanja spomenika i da se prisetimo provincija kao što je Birobidžan.
Ključno za eventualno očuvanje demokratske alternative, ako ne i demokratije, jeste da se sa tim razvojem stvari ne kolaborira. Inače će povratak trajati prilično dugo.
(Iz najnovijeg broja