Premijerka kao šef kabineta predsednika

Zaista spisak lepih želja i namera. Pošto je ovo vlada kontinuiteta, ne može a da se na nju ne gleda sa iskustvom prethodne, a prethodna iskustva opominju.

Kako mislite da sprovedete svoj plan iz ekspozea, koji očigledno ne može da se obavi bez ozbiljne motivacije celog društva. Gde je ta motivacija?

Da li predsednik države misli da i dalje vodi glavnu reč u svemu?

Da bi država u savremenom svetu uspešno funkcionisala, neophodno je delegirati odgovornost, stimulisati konkurentnost i samostalnost svih subjekata društva. Kažete nam da su mediji slobodni.

Ako postoji sloboda medija, onda je profesionalna etika njihova jedina odgovornost. Nažalost, danas su mediji u službi, svesno ili nesvesno, režima ili antirežima. Postoje „vaši“ i oni koji „nisu vaši“.

Klimu u jednom društvu kreira vlast, kako to mislite da napravite i sve učesnike društvene zbilje motivišete za ostvarenje Vašeg ekspozea?

U Skupštini još uvek pričate o opoziciji koja nije u parlamentu.

Taj mir i saglasje koje Vam prija nije baš hrabar izbor. Sudar ideja je izraz slobode, koji ako se lično ne vređamo može da bude i jeste mogućnost da nađemo najbolja rešenja.

Toga se plašiti je slabost i izraz političke frustracije.

Kako mislite da uspete u svojim ekspoze namerama da motivišete društvo u takvom odnosu prema opoziciji. Već se golim okom vidi koliko Vam je ona neophodna. Niti možete niti treba da je kontrolišete.

Politički život mora biti spontan, a ne kontrolisan.

Kako mislite da se bavite ekologijom i da Srbiji obezbedite budućnost kada prodajete koncesije na reke, zarobljavajući ih u cevi, trajno narušavajući prirodni ambijent Srbije.

A još uvek nam je to u Srbiji nacionalno blago, nacionalni resurs. Lako ćemo mi sa veštačkom inteligencijom ako ispoštujemo našu, ljudsku.

A ljudi su, priznaćete, najvažniji resurs ove zemlje.

Izbor ministara, a pogotovo onih koji su već bili u prethodnoj vladi, naročito kad rotiraju mesta je signal ili da nisu radili dobro, ili je to samo klupska igra – „da svi moji budu tu“.

Čini se da izbor ministara i njihovih sposobnosti nije u prvom planu.

Kao da je svakom ministru namenjena uloga personalnog asistenta predsednika Republike, dok je premijerka samo lični šef kabineta predsednika.

Kako shvatiti rotaciju Vulina i Stefanovića, kako razumeti da na nekim ministarskim mestima rade ljudi koji nikada nisu radili u toj oblasti?

To, iz pozicije građana, izgleda kao, opet, samo klupska igra – „da tu budu moji igrači, da ih zadovoljim, ali i da zadržim punu kontrolu“.

Oseća se jaka potreba za potpunom kontrolom.

Bez obzira na lepe reči u ekspozeu, gde je afirmacija privatne inicijative i na otvorenoj i nedvosmislenoj podršci upravo kreativnosti malih i srednjih preduzeća?

Naših firmi.

U izgradnji puteva gde smo zadužili državu za deset milijardi evra nije učestvovala naša operativa.

I privrednici i građani moraju da osete ambijent koji ih motiviše i podržava. Država mora biti servis u kome su i privatne i državne inicijative izjednačene.

Dominacija države kao glavnog privrednog subjekta te inicijative ubija, pogotovo kada je kadriranje partijsko, a ne po kriterijumu znanja i sposobnosti.

To su širom otvorena vrata za korupciju.

Kako onda mislite da protiv korupcije ratujete?

Kako mislite da ratujete protiv organizovanog kriminala ako postoji sumnja, a i sami ste to rekli, u povezanost vlasti i kriminala.

Brojni slučajevi iz mandata prve vlade nisu nikada rasvetljeni.

Kako mislite da steknete poverenje građana ako Tužilaštvo nema slobodu svoje profesionalne odgovornosti, kad je politički uticaj na pravosuđe vidljiv građanima.

To ne motiviše ljude.

To im, naprotiv, ubija motivaciju.

Kako mislite da povećate natalitet u državi ako je iskustvo drugih zemalja potvrdilo da su mali rezultati samo pomoć trudnicama  i porodici. Najveći razlog za natalitet je dobar i izvestan život.

A i Vi i ja znamo da ga, nažalost, u Srbiji još uvek nema.

Postoji oštar sukob između Vaših želja i prakse. Jako bih voleo da verujem da ste sposobni za promenu, ali morali biste da se odreknete partokratije, da odustanete od partijskog zapošljavanja, od želje za totalnom kontrolom.

Totalna dominacija partijskog ponašanja i odlučivanja ubija moral društva. To izaziva ekonomsku korupciju društva.

Građani prihvataju vaš uticaj u društvu kao jedini egzistencijalni izlaz, neki se prilagođavaju, ostali se snalaze.

Oni koji mogu ili moraju beže, sve u svemu – odustaju. Dovoljno dugo ste na vlasti.

Ne možete se pozivati na opoziciju i optuživati je za, kako Vi kažete, sve ono što je loše u društvu. To je danas više nego nepristojno.

Vređa inteligenciju svakog čoveka.

Bez obzira šta ja lično mislio o Vama, važno je da Vam kažem šta građani i ja od Vas očekujemo.

Na prvom mestu, da izađete iz sopstvene interesne klaustrofobije i da zastupate ne samo Vas koji ste na vlasti i one koji su vaši glasači, već i one koji nisu glasali, jer i oni su deo ovoga društva. Svi u našoj zajedničkoj državi smo Vaša briga.

I, jednostavno, ne smete da pravite podele.

Baš zbog Vaše pristrasnosti, baš zbog forsiranja svojih članova i „navijača“ nestaje poverenje u poštenje i pravdu, a samim tim nepravda dominira, i svi se osećamo i nezadovoljni i besni.

Prolazi nam život, a on je svakom dragocen.

Ako nas neprekidno lažete i razdvajate na „vaše“ i „one protiv vas“, svesni smo da nemate dobre namere. Da stvarate vaše društvo u društvu, da stvarate vašu državu u državi.

To stanje je neprirodno i menja karakter, kako društva tako i pojedinaca.

Svi smo prozvani da se sami snalazimo, da se priklanjamo ili povlačimo, to gasi energiju društva i poverenje u njega.

Ljudi postaju sebični, ograničeni, bez vizije zajedništva i bez energije celine.

Bez sabornosti i ljudskog savezništva.

Srbiji je solidarnost neophodna.

To je nacionalno otrežnjenje koje će kroz demokratski poredak ostvariti neophodno i nezaobilazno moderno građansko društvo.

Srbija jedino tako može da preživi i projektuje se u budućnost.

To je i Vaša i naša odgovornost.

Niti ste vi na vlasti bolji nego što jeste, niti smo mi u opoziciji gori nego što jesmo, ali svi zajedno jesmo. Ova zemlja je naš zajednički dom.

Da bi Vam ekspoze uspeo, da biste stvarno motivisali društvo, odmah uradite neophodno, a to je: 1) potpuna i bezuslovna demokratizacija društva; 2) otvaranje medija; 3) uklanjanje jezika mržnje; 4) dijalog na svim nivoima. S punom pažnjom pratimo hoće li biti takve promene. Imate šansu, Vi ste na potezu.

P. S. Svi su me napali što sam Vam tu šansu dao. Ali ja nisam klasičan političar, ja sam umetnik i imam prava da budem naivan. I Vi ste moj narod. Verujem da nove okolnosti mogu da izmene ljudske prioritete, da čovek može i mora da se menja. Nabolje. Srbija mora da postane zemlja šansi za sve. Zato sam je dao prvo Vama, a Vi je, evo, dajte Srbiji. Mislim da ona – Srbija, nema više strpljenja za nevaljalu decu.

Autor je glumac i demokrata