Presuda bez dokaza i suđenja

U vašem cenjenom listu je 9. jula objavljeno viđenje prof. dr Zorana Ivoševića o Republičkoj agenciji za telekomunikacije (RATEL) kao nosiocu posebnih ovlašćenja. Nažalost, profesor Ivošević nije sagledao, ili nije želeo da sagleda, činjenice, a presudu je doneo. Pre svega, zakon kojim je regulisan rad Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) nije zakon koji se odnosi na državnu upravu, odnosno Zakon o javnim agencijama, kako navodi prof. Ivošević, već Zakon o telekomunikacijama (ZOT). Ovim zakonom (čl. 5, 6. i 7) je definisana raspodela ovlašćenja i obaveza Vlade, resornog ministarstva i RATEL-a, po kojoj, između ostalog, Agencija ima zadatak da kao samostalna, odnosno nezavisna organizacija vrši javna ovlašćenja. Agencija je samostalan pravni subjekt i nezavisna je od bilo kog državnog organa, kao i od svih organizacija koje se bave telekomunikacionim mrežama. Poslovi koje obavlja agencija navedeni su u čl. 9. Zakona o telekomunikacijama. To su poslovi regulacije telekomunikacionog tržišta koji su ovim zakonom povereni RATEL-u i on je u obavezi da ih vrši u skladu sa ZOT i Strategijom razvoja telekomunikacija, koju predlaže Ministarstvo, a donosi Vlada.
Činjenice vezane za sukob između Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo i Republičke agencije za telekomunikacije su sledeće:
1. Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo je 12. 6. 2008. donelo rešenje o preuzimanju poslova Agencije i suspenziji članova Upravnog odbora koje je izabrala Skupština, pripisujući RATEL-u nepoštovanje zakona;
2. RATEL je zaštitu zakonitosti, odnosno potvrdu zakonske opravdanosti svojih odluka, potražio putem tužbe, odnosno pokretanjem upravnog spora pred Vrhovnim sudom Srbije, ali i u Vladi, koja kao organ vrši nadzor nad radom Ministarstva, sa zahtevom da se ukine navedeno rešenje;
3. Vlada Republike Srbije je, ceneći činjenice, i na osnovu mišljenja Sekretarijata za zakonodavstvo, na sednici od 19. 6. 2008. ukinula sporno rešenje Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, uz obrazloženje koje se nalazi na sajtu www.ratel.org.rs.
I nakon dobijanja odluke Vlade, odlazeće (sada već bivše) Ministarstvo je nastavilo da napada RATEL u medijima i na svom sajtu, istovremeno optužujući i sopstvenu vladu za nezakonito ukidanje Rešenja. Napomenuo bih da ministarka Smiljanić, uprkos brojnim pozivima, nijednom u toku trajanja svog mandata nije posetila Republičku agenciju za telekomunikacije.
Prof. Ivošević nas je, propustivši da u svom ličnom stavu navede da je Vlada ukinula Rešenje MTID, istovremeno i optužio i presudio nam, ne dajući nam za pravo da dokažemo da su naši postupci bili u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama. On takođe pojednostavljeno i tendenciozno prikazuje tužbu koju je RATEL podneo Vrhovnom sudu tvrdeći da „je Agencija žustro reagovala: podnela je tužbu u upravnom sporu Vrhovnom sudu Srbije i naglasila da, kao samostalni subjekt, funkcioniše nezavisno od bilo kog državnog organa“, uz prethodnu konstataciju da smo „nezavisnost u radu Agencije apsolutizovali i stavili se izvan i iznad zakona“. Ovakvo donošenje zaključaka, uz selektivno iznošenje činjenica je i nedopustivo i neprofesionalno.
Dozvolite da ponovim i podvučem, ovo nije obezbeđivanje bilo kakvog alibija za nezakonito postupanje (kako se aludira u stavu prof. Ivoševića), već upravo traženje zaštite zakonitosti. Zbog toga, a u sklopu gorenavedenih činjenica, zapanjen sam ne samo time što se prof. Ivošević ne drži osnovnih principa pravne etike, već neosnovano optužuje i presuđuje, nego i time što u tekstu nekolegijalno i neargumentovano govori o mojim moralnim kvalitetima. Kao redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji me je i predložio na ovu funkciju, komentarisanje mog mentalnog sklopa smatram neprimerenim i nedostojnim ugleda prof. Ivoševića. Moju biografiju, stručne reference i pregled dosadašnjeg rada možete naći na sajtu www.ratel.org.rs. Lično ću se potruditi da prof. Ivoševiću ova dokumenta prosledim i poštom.