Bilo je neki februar ili mart 1991. Bila je nedelja. Bio sam dežurni urednik u novosadskom dnevnom listu. Većina stranica nedeljom se zatvarala rano posle podne, takozvanim sporovoznim tekstovima koji su predati još u petak, i maštovitim Tanjugovim „kobasicama“ (Na pragu prolećne setve, Železnica pred preporodom, Zlatiborski vedri vidici…).
Dežurna ekipa je cirkala pivo ili neku žestinu. Muški deo dične dežurne momčadi udvarao se damama. Čekali su se sportski rezultati i, možda, neki zemljotres negde na Pacifiku.
Iskusni urednik nikad ne spava. I kad se dremucka, pogledaju se vesti na državnoj televiziji. (Verovali ili ne, privatnih tada nije bilo). Kad tamo, ekskluzivna vest iz Sombora: u grad je upravo stiglo nekoliko autobusa punih žena i dece iz Vukovara i Borova Sela. Nejač je u poslednji čas utekla pred ustaškim kamama, javljao je izveštačeni izveštač. Neke majke su plakale, većina je krila lice od kamere.
Proradio je urednički nerv. Zovi dopisnika iz Vukovara, Šida, iz Bačke Palanke, iz Sombora.
Kolega iz Vukovara kaže da tamo ne može biti mirnije. Možda će doveče dići dreku navijači Dinama i Hajduka, Zvezde i Partizana, toga uvek ima. Nikakvih ustaša nema na vidiku. Niko ne zna ni za kakvu bežaniju. Kolega iz Šida se upravo vratio iz tazbine, iz grada na Vuki. Orcali zajedno Raci i Šokci. Kao i uvek, kaže.
Dopisnik iz Sombora dernja se kao da sedi na vreloj ringli. Tamo kolju, urla. Deru kožu jugoslovenskim rodoljubima i prvoborcima. (Partizani su tad još bili dobri momci, četnici su bili domaći izdajnici.) Siluju žene. Sombor je širokog srca primio majke i dečicu. Pitam ga da li su to proverene informacije. Ko mu je izvor? Majke i deca su u sportskoj hali, kaže. Dobili su sokove i sendviče. Ne puštaju novinare, samo televiziju. Kolege iz redakcije zovu rođake i poznanike u Vukovaru, Borovu Selu, Sotinu, Tovarniku… Niko nije čuo ni za koljače ni za proterivanje.
Ako se dobro sećam, smanjili smo doživljaj. Expres i Večernje su ga pojačali. Leševi su visili u vazduhu, čekalo se samo da pukne prva puška. Novine iz onih godina postoje, može se proveriti.
Istu sliku kao one davne nedelje video sam u nedelju 20. februara 2022. Mame i bebe su, opet državnim autobusima, opet u pratnji režimske televizije, ovaj put ruske, vrišteći bežale iz Ukrajine u Rusiju. Od fašista, od onih koji razapinju trogodišnju decu. Razapinju! Decu!
Pošto se u Srbiji mogu gledati ruski kanali, ponekad pogledam Putinove propagandiste. Likovi žive u prvoj polovini prošlog veka. Kao onomad Krste Bijelić i Mila Štula. Sluge pokorne, nemaju mašte. Ostali su u Sudetima i Glajvicu. Valjda računaju da su takvi i njihovi gledaoci. Ako jesu, nema im pomoći.
Moje pokolenje je pre šezdesetak godina učilo kako je Alfred Naujoks sa grupom specijalaca u poljskim uniformama 31. avgusta 1939. napao nemačku prigraničnu radio-stanicu u pomenutom gradiću (danas: Gliwice, Poljska). Napadači su pročitali prigodan proglas na poljskom jeziku i – narednog jutra počeo je svetski rat.
Putinovi propagandisti, kao i Miloševićevi pre tridesetak godina, pokušavaju da prave budale od celog sveta. Eto, u nekom seocetu Rostovske oblasti likvidirana su petorica ukrajinskih terorista. Pet bezimenih leševa u maskirnim uniformama, bar to nije problem za veliku Rusiju.
Ko pamti Miloševićev Tanjug i RTS iz devedesetih, sve mu je jasno. Ko im je verovao, danas uživa da veruje Lavrovu, Zaharovoj, Kiseljovu i ostalim Sputnjicima. Takvima tako i treba.
Slobi, doduše, nije palo na pamet da slika mrtve ustaške specijalce na teritoriji Srbije. NJegov najveći blam te vrste bio je navodni napad Hrvata na obdanište u Šidu. Zbog greške u koracima, potpredsednik srbijanske vlade stigao je na lice mesta ranije nego što je trebalo, pa je stvar brzo zataškana. Pucale su naše pijane budale, rekao mi je u poverenju komšija debejac.
Putin ni na tome nije ništa naučio. Slobi su došle glave pijane budale i kockari. S njim na čelu. Nije mu pomoglo ni to što, za razliku od svog lošeg đaka, nije potpisivao ratne naredbe.
Autor je drugi po redu glavni urednik Danasa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
