Putopis iz moje ruske prošlosti 1Foto: Lična arhiva - dragi bugarcic

Februara ove godine vojska Ruske Federacije je agresivno, polupolitički, vojno sa latiničnim slovom Z na borbenim mašinama upala u Ukrajinu da bi je okupirala, ili smanjila, i možda promenila njen naziv i ime glavnog grada Kijeva. Otvoreno, sa rečima koje imaju dva kraja, započela je novi rat uz pritvornu dobro otežalu krivu nameru.

Nikad se ne zna. Saznaće se i zapisati da bi se za sva vremena, sadašnja i buduća, pamtilo ime tvorca, ili imena, ove ružne rabote što seje smrt i boleštine poučavajući veliko razroko zlo da se smeje. I podsmeva malom i velikom čovečanstvu, ljudima sa ove i druge strane sveta, svetlom i tamnom.

Januara hiljadu devetsto sedamdeset pete godine, prošlog veka, putovao sam sa grupom učenika iz Vršca u SSSR, vozom iz Jugoslavije preko Mađarske u Sovjetski Savez. Putnici su iz Budimpešte u kojoj su prenoćili stigli u Kijev, gde ih je osim razgledanja grada čekalo novo noćenje u novom svetu.

U Kijevu je 1891. rođen Mihail Bulgakov, veliki ruski i svetski pisac. Napisao je rečenicu „Ah, kakve su zvezde na ukrajinskom nebu…“. Preminuo je 1940. u Moskvi. NJegova književna dela su piščevo ime održala u životu. Našle su njegove čitaoce, dospele na dlanove ljudi kao u usek između dve planine. I danas su deo moje kućne biblioteke Majstor i Margarita, Zapisi mladog lekar, Stoglava, drame Purpurno ostrvo, Bratstvo licemera (Molijer)…

U velegradu Kijevu je Muzej Mihaila Bulgakova. U Nacionalnom umetničkom muzeju Ukrajine priređena je bila izložba Blago Tutankamona. Iz vršačke grupe na izložbu smo otišli profesor Milan Mijatov i ja.

Ispred ulaza bila je razvučena kao ogromna zmija velika povorka ljudi koji su hladnog dana dugo čekali da uđu i pogledaju artefakte iz grobnice Tutankamonove. Dvojica Jugoslovena su zahvaljujući crvenim pasošima preko reda stigli do ulaza muzeja. Pridružio nam se građanin domaće države. Predstavljao se kao prevodilac, pa je Mijatov na ruskom jeziku zamolio obezbeđenje da pusti i „prevodioca“ preko reda na izložbu. Obezbeđenje je bilo srdačno i građanin SSSR-a je rekao „spasiba“ i uz nas obilazio veliku izložbu koja je kružila po celom svetu.

U Jugoslaviji je nije bilo. Tutankamonova izložba je bila i u Beču 2008. godine. Razgledao sam je kao i prošlog veka u Kijevu. Arheologija piramida, istorija Egipta, stigla je i u Austriju.

Posle Kijeva sledeća stanica vršačkih turista je metropola Lenjingrad, čije je prvo ime Sankt Peterburg a drugo Petrograd. Stara prestonica carske Rusije. Vrščani su obišli muzej Ermitaž i bili na krstarici Aurora (Zora) koja je imala veliku ulogu u Oktobarskoj revoluciji 2017. u Rusiji.

Pred veče sam šetao pored reke Neve kao da sam se našao u Gogoljevoj briljantnoj, beskrajnoj pripoveci Šinjel, i u svim Peterburškim pričama. Vetra nije bilo. Aleksandar Nevski je u trinaestom veku sahranjen u manastiru koji je po njemu dobio ime. U Beogradu je podignuta Crkva Aleksandar Nevski u Ulici cara Dušana, pored Prve beogradske gimnazije, blizu Bajlonijeve pijace.

Nisam bio u muzeju Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, čiji sam roman Zločin i kazna ranije pročitao kao da sam gledao Raskoljnikova. Pisac je preminuo 1881. u Sankt Peterburgu. Stariji od njega bio je Nikolaj Vasiljevič Gogolj (1809-1852), svetski pisac iz porodice ukrajinskih Kozaka.

Iz Gogoljevog spisateljskog šinjela iskoračili su veliki ruski i svetski pisci Dostojevski i Andrej Beli (Boris Nikolajevič Bugajski). U svojim prozama razmontirali su carski Peterburg kao čudnu, složenu, otežalu igračku za mladu i ostarelu čitateljski decu, sa ruskog prevedenu na mnogo jezika. U mojoj biblioteci su njihova dela pored knjiga Bulgakova.

Poslednja stanica Vrščana bila je zimska Moskva. Stajali smo više sati u dugom redu na Crvenom trgu pre no što smo ušli u Lenjinov mauzolej u kojem je bilo istaknuto balsamovano telo Vladimira Iljiča Uljanova Lenjina, vođe Oktobarske revolucije u Rusiji. U mimohodu smo gledali u njega i kapke njegovih očiju.

U leto 1975. bio sam u Pragu (Čehoslovačka) i Varšavi (Poljska), glavnim gradovima država pod okupacijom SSSR-a, njegovom produženom rukom. Nisam video nijednu nasmejanu osobu kao da su oprezni ljudi krili misli i čuvali reči.

Možda bi pojedine važne i nevažne osobe rođene u Lenjingradu mogle, da su htele, da čitaju pisce koji su napisali knjige o toj metropoli i njenim stanovnicima. Ili bi to trebalo sada da urade i uhvate ravnotežu. Književnost je miroljubiva, slobodna, nezavisna, i kosmopolitska.

O putopisu sam počeo da razmišljam 33. dana agresivne invazije Rusije na Ukrajinu.

Napisan je u Vršcu 29. juna 2022. na stotu godinu od rođenja pesnika Vaska Pope.

Autor je pisac iz Vršca

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.