Rasprodaje se budućnost zemlje u nepojmljivom obimu

A ja se ne bih ovde upuštao u tako nešto, jer ne želim da ponavljam sva ona opšta mesta kojih smo svi svesni, a koja su posledica vladavine najgorih. U svakom segmentu – od školstva, zdravstva i sudstva do vojske, poslanika u skupštini, odgovornih ljudi na čelu najznačajnijih institucija, itd, itd… Sve znamo. Kako je do toga došlo – već je komplikovanije pitanje, na koje poneki odgovor znamo, ali sam siguran da dosta toga i ne znamo, iz prostog razloga što je nama običnim građanima nemoguće i da zamislimo taj dijapazon mafijašenja i kriminala.

Kakve to sile drže jedne te iste ljude na ovoj vrtešci vlasti? Kako se – i zašto – vođe pobune preko noći povuku iz našeg vidokruga, a navodno poštena opoziciona inteligencija završi uz skute Vučićevih slugu? Za to vreme se zemlja, voda i vazduh rasprodaju raznim vlasnicima mini-hidroelektrana i prepuštaju lošoj, prljavoj tehnologiji.

Sve je devastirano, počevši od prirode koju manijački uništavaju, te divljačke seče drveća u praskozorje, kad ih niko ne vidi, ta rušenja pod okriljem noći, to eklatantno razbojničko ponašanje nosilaca vlasti, preko spodoba koje postavljaju na čela svih institucija. Rasprodaje se budućnost ove zemlje u tako strašnom obimu da je to nepojmljivo. Nebrojeno je nepoznanica trenutno, a izlazak na ulicu jedini je odgovor građanstva na sve to.

Da se konsolidujemo. Da se ne predajemo. Znamo, sve je više skeptičnih glasova o tome ko treba da zameni sadašnje vlastodršce. Ja nemam odgovor, kao što ga ni ljudi na ulici još uvek nemaju. Ja samo mislim da nije stvar u tome da predamo vlast nekom novom Vučiću, već da odlučivanje i odgovornost preuzmemo sami.

Posebno odgovornost. Ali do tog nivoa zrelosti ? da se ne bismo ugušili u apatiji i bezizlazu ? protesti su lek i podsećanje da će u jednom trenutku stvari morati drastično da se promene. Jer ako se ne promene – neće nas biti. Bukvalno nas uskoro neće biti. A ne verujem da to iko želi. I zato šetnja, i zato ulica, i zato protest. Da povratimo hrabrost, i – naročito – solidarnost!

Važno je da se ponovo aktiviramo, da probudimo energiju koja je nekuda iscurila poslednjih decenija, da se vidi koliko nas je nezadovoljnih, da se ohrabre oni koji zbog straha ne smeju da se pojave, da dignemo glavu konačno i stresemo nesumnjivo najgoru vlast koju je Srbija ikada imala. Ovo jeste dno dna. Ja uvek gledam pozitivno, pa računam da nam se sve to desilo da bismo se probudili i preuzeli konačno odgovornost za svoje živote.

Srpsko društvo je na korak od opšte amnestije kriminala. Prvi put u istoriji kriminal je savladan tako što mu je ukinuto ime, tačnije, što je premešten u legalne tokove svakodnevnog života, što je legalizovan potpunim izostankom sankcionisanja glavnih igrača. Jedina institucija koja još uvek postoji u Srbiji je Ulica. Ovu vlast samo Ulica može oterati. Dok se to ne dogodi, Ulica je naš dom.

I zato svako od nas na onom jednom kvadratnom metru koji uvek zauzima ? i kada se kreće, i kada stoji, i kada sedi ? treba da savlada strah koji dvadeset i četiri časa indukuje režim Aleksandra Vučića.

Kukavičluk je po Bulgakovu – ako se sećate “Majstora i Margarite“ – najveći greh. I u sopstvenom životu, i u životu zajednice, jer toleriše i dopušta zlo. Nije alternativa kukavičluku bezumna hrabrost, već konstantna pobuna u odnosu na sopstvene strahove.

Protesti nemaju alternativu!