Reagovanje na odluku Ustavnog suda Hrvatske da Milanović ne može da učestvuje na parlamentarnim izborima

O odluci najvišeg suda u Hrvatskoj javnost je upoznao Miroslav Šeparović, predsednik Ustavnog suda, na konferenciji za medije, odmah po održavanju sednice.

„On je nestranačka ličnost i dok obavlja tu dužnost ne sme učestvovati u političkim aktivnostima ni jedne političke stranke što isključuje bilo kakvu mogućnost da predsednik bude kandidat na listi za izbor poslanika ili istican kao kandidat za predsednika Vlade i da u tom svojstvu učestvuje u političkoj izbornoj kampanji,“ precizirao je Ustavni sud Hrvatske, pozivajući se na član 96 Ustava koji propisuje da predsednik ne može obavljati ni jednu drugu javnu ili profesionalnu dužnost.

Ovakvo upozorenje Ustavni sud Hrvatske doneo je uprkos Milanovićevoj izjavi: „Nakon izborne pobjede u koju sam siguran, odstupit ću sa svoje dužnosti predsjednika Republike i uz potporu nove većine u Hrvatskom saboru preuzeti odgovornost za vođenje Vlade Republike Hrvatske.“

I dok je Ustavni sud Hrvatske ekspresno reagovao na pokušaj da se predsednik države u toku trajanja svog mandata uključi i u parlamentarne izbore, sa afinitetom da sedne u fotelju premijera Vlade, Ustavni sud Srbije se do sada nije oglašavao na upozorenja stručne i političke javnosti da je Aleksandar Vučić, dok je 11 godina bio i predsednik SNS i nosilac liste na svim parlamentarnim i lokalnim izborima, povredio Ustav RS po najmanje dva osnova: o načelu podeli vlasti u članu 4 i o državnom jedinstvu u članu 111. Predsednika Republike Srbije je Ustav obavezao da izražava državno jedinstvo i samim tim ne može da bude nosilac političkih lista ni na jednim izborima.

Takođe, prekršen je i Zakon o predsedniku, gde se u poglavlju o nespojivosti funkcija i sukoba interesa, u članu 9 naglašava da predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost i da je dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.

U stavu Ustavnog suda Hrvatske, koji je obrazložio Miroslav Šeparović na konferenciji za medije posle sednice suda, polazi se od toga da „Odluke moraju biti u skladu s temeljnim vrednostima države“, u Srbiji u kojoj su temeljne vrednosti odavno podređene ličnom režimu i partijskim interesima stranke na vlasti Ustavni sud ćuti, iako je više nego očigledno da je predsednik države, koji po Ustavu ima samo reprezentativnu funkciju, ali ne i operativno izvršnu ili zakonodavnu vlast, koncentrisao vlast u svojim rukama.

Ustavni sud Srbije verovatno za takvo „ćutanje“ nalazi uporište članu 118 Ustava i članu 15 Zakona o predsedniku: „Razrešenje predsednika Republike može Narodnoj skupštini da predloži najmanje jedna trećina narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav, a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika.

Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav.

Ako Ustavni sud odluči da je predsednik Republike povredio Ustav, predsednik Republike se razrešava ako za njegovo razrešenje glasaju dve trećine narodnih poslanika.

Ako Ustavni sud odluči da predsednik Republike nije povredio Ustav, postupak za razrešenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

U sadašnjem odnosu snaga u Skupštini Srbije opozicione partije mogu samo da predlože razrešenje predsednika, ali ne i da pokrene postupak za razrešenje o kome treba da odluči Ustavni sud. Takav predlog bi mogle da podrže Izborna lista „Srbija protiv nasilja“, 65 poslanika, Izborna lista „Dr Miloš Jovanović – NADA za Srbiju“, sa 13 poslanika, Izborna lista „SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin SDA Sandžaka – dr. Sulejman Ugljanin“, sa dva poslanika, i Izborna lista „Politička borba Albanaca se nastavlja – Šaip Kamberi“, sa jednim poslanikom, što je ukupno 81 poslanik, naspram većine koja podržava politiku Aleksandra Vučića, što je bez dve poslaničke grupe proizašle iz „Mi – glas iz naroda“, ukupno 156 poslanika.

Ukoliko bi za i protiv razrešenja predsednika glasalo i 13 poslanika iz ovih poslaničkih grupa, to ne bi uticalo na konačnu odluku.

Autor je diplomirani politikolog-novinar.

<s

trong>Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.