Foto: Freeimages/cierpki

Jedan sam od pet miliona i smatram da se sa pričama o upadu na RTS više nego preteralo. Osude, ograde, nezadovoljstvo. Ispadoše da su svi ljubitelji i poštovaoci zakona. Zakoni su za države, a ovo je bantustan, nedefinisan geografski prostor.

Svi znaju svoja prava, a o obavezama ni mukajet. Pa šta ste očekivali?! Najčešće se demonstrantima postavlja pitanje: “ Kako su se oseća li novinari kada su im banuli nezvani gosti?““. Niko ne pita kako je tim demonstrantima kada im svaki dan i to po ceo dan, godinama, ti i takvi „novinari“ banu u kuću putem ekrana i o njima pričaju sve najgore i to za njihove pare! Ne pitate se kako se osećaju oni prema kojima vi sa svojih ekrana i naslovnih strana bilo uređivanjem, komentarisanjem, ili guranjem mikrofona pod nos onom nepomeniku, širite zlu krv.

Gospodo novinari, da li ste vi neka posebna bića, ili samo želite status svetih krava? Kako su to samo vaši životi važni? Jedan od vas reče svojevremeno da ako Đinđić preživi Srbija neće, i Đinđić dobi ulicu u Beogradu. Pa eto ne preživeše ni on ni ona. Ovo vam je po onoj narodnoj „Možeš kako hoćeš, al ž ne možeš dokle hoćeš“ ili opet NJegoševoj „Puče kolan svečevoj kobili, okrenuše kola niza stranu“. Granica je pređena.

Kao neko ko obavezno izlazi na izbore, jer za to pravo se ginulo, nešto bih preporučio opoziciji. Pošto se prema njima svi odnose kao da su gubavi, bilo bi blizu pameti da izvedu jednu pokaznu vežbu, koja bi se sastojala u njihovom potpunom povlačenju iz protesta (organizacionom, tehničkom, ličnim izostankom itd.) na par nedelja.

Pošto ne valjaju poziciji, akademskoj zajednici, umetnicima, novinarima, drugosrbijancima, „građanima“, neka se povuku i pokažu kako izgleda politika bez političara i višestranačje bez stranaka. Videlo bi se kuda vode čisto „građanske“ šetnje kučića po beogradskim sokacima (pogledati pod „Protiv diktature“). Posle tog perioda da prestanu da se izvinjavaju i posipaju pepelom (o njima je dovoljno rečeno, čak i previše) i krenu u ozbiljan fajt sa ovim ništarijama. Oni samo taj jezik razumeju.

Neka ne izbegavaju konfrontacije i neka počnu da stvari nazivaju pravim imenima. Na prvu ruku možda „demonstracije“ umesto „šetnje“. Narod nije nevin u svemu ovom i ne treba mu povlađivati, jer se neće stići kud se pošlo.

Autor je redovni čitalac Danasa

Povezani tekstovi