Slobodna konkurencije ili slobodna korupcija: Kakva je situacija na tržištu udžbenika?

Osnovne škole nemaju tu glavobolju, imaju sve potrebne udžbenike.

I oni koji nisu dovoljno upoznati sa školskom problematikom znaju zašto je to tako. Ima dovoljno visokotiražnih udžbenika, a nema onih čiji su tiraži mali.

Svi bi da štampaju bukvare i čitanke, a niko se ne grabi za udžbenike na jezicima manjina, za ometene u razvoju, ogledne programe.

Država je propisom obavezala izdavače da jedan odsto od ostvarenog neto prihoda od prodatih udžbenika izdvajaju za one niskotiražne.

Ali problem je mnogo širi, jer na tržištu nema mnogih udžbenika za stručne škole, a posebno nema pripremljenih udžbenika prema zahtevima navih ili izmenjenih nastavnih programa.

Za informatiku i računarstvo, po novom programu, postoje udžbenici samo za gimnazije, ali ne i druge tipove srednjih škola, a uopšte ne postoje za mašinstvo i obradu metala.

Očigledno je da pripreme i izdavanje udžbenika ne prate promene u programima.

Ali glavni razlog za mnoge slabosti u pripremi, izdavanju, odobravanju i plasmanu ovih knjiga je haos u izdavaštvu udžbeničke literature.

Uvedena je „slobodna konkurencija“, mnogo je izdavača jer knjiga za đake se obavezno kupuje, profit je zagarantovan.

Poznato je da u ovoj oblasti ima mnogo korupcije, jer se na različite načine podmićuju nastavnici i direktori škola da se opredele za „naša izdanja koja su garantovano najbolja“.

I stranke tu imaju interese pa favorizuju svoje izdavače.

Žali mi se jedan privatni izdavač (iz razumljivih razloga ne saopštavam njegovo ime) da je direktorima novosadskih škola, na jednom skupu, preporučeno da naručuju udžbenike koje je izdao „Vulkan“.

Sve u ime „slobodne konkurencije“.

„Klet“ (nemački izdavač), koji je osvojio najveći deo srpskog udžbeničkog tržišta, tužio je fondaciju „Alek Kavčić“, koja obezbeđuje đačkim roditeljima da besplatno preuzmu udžbenike sa interneta. Razlog – Fondacija „obmanjuje roditelje“.

Na svu sreću Privredni sud je odbio tužbu kao neosnovanu, ali tužitelj ima pravo žalbe.

Upitno je i koliko nemački ambasador doprinosi poslovnom prodoru i uspehu ove firme.

Ovog haosa nije bilo dok je udžbeničku literaturu pripremao i izdavao jedan izdavač, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, koji je osnovala država Srbija.

Raspisivani su anonimni konkursi za rukopise udžbenika, stručne komisije su vrednovale, birale najbolji, ministarstvo ih odobravalo.

Zavod za udžbenike okupio je oko sebe mnoge ugledne autore.

Objavio i neka kapitalna izdanja kojima je obogatio srpsku kulturu.

Nije postojao problem niskotiražnih udžbenika jer su finansirani iz prihoda visokotiražnih. Ali država je htela „slobodnu konkurenciju“ i u ovoj oblasti koja se izvrgla u ruglo.

Sad država pokušava da udžbenike, bar za predmete važne za nacionalni identitet (maternji jezik, istorija, geografija), stavi pod svoju kontrolu, tj. da ih izvuče iz stranih uticaja.

A sve to zbog krutog robovanja principu „slobodne konkurencije“ koji se pretvorio u slobodnu korupciju. Ako postoji jedan zavod za statistiku, zašto ne bi mogao da postoji i jedan zavod za udžbenike?

Ona je osnovala takav zavod pa ga ostavila da ga uguši tzv. privatna inicijativa od koje, u ovom slučaju ništa nismo dobili, a mnogo smo izgubili.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.