Foto: BETAPHOTO/EMIL VAS/EV(ilustracija)

Obični radnici, mali privrednici i intelektualci, učenici, studenti i penzioneri. NJihovi pokreti zovu se: „Pravda za Davida!“, „Jedan od pet miliona“ ili „Odupri se“. Kada izlaze na ulice, oni viču: „Lopovi!“, „Ostavke“ ili „Mi smo država!“

„#BalkanSpring“ (Balkansko proleće), tako to nazivaju aktivisti na društvenim mrežama: protestno proleće na Zapadnom Balkanu. U Srbiji, bosanskoj Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Albaniji nezadovoljni građani sada redovno demonstriraju protiv svojih korumpiranih i autoritarnih vlastodržaca. Većina subotom, neki od pre nekoliko nedelja, a neki već mesecima.

Svaki od protesta bio je pokrenut pojedinačnim slučajevima koji su isprva privlačili mali broj ljudi, da bi se brzo pretvorili u širi, opšti gnev zbog klijentelizma, korupcije i organizovanog kriminala na nivou vlade, i života uz sve veći gubitak perspektive.

* U Banja Luci, glavnom gradu Republike Srpske u državi Bosni i Hercegovini, građanski pokret „Pravda za Davida“ počeo je aprila 2018. posle nerazjašnjene smrti jednog mladića od 21 godine. Kroz nekoliko meseci oni su mobilisali desetine hiljada ljudi na demonstracije protiv korumpiranog, represivnog režima bosanskog Srbina, nacionaliste Milorada Dodika.

* U gradu Kruševcu u središnjoj Srbiji je novembra 2018. opozicioni političar Borko Stefanović brutalno prebijen i teško povređen. Od tada svake subote širom Srbije demonstriraju desetine hiljada ljudi pod motom „Jedan od pet miliona“ protiv autoritarnog režima predsednika države Aleksandra Vučića.

* U Albaniji su u decembru prošle godine počeli, između ostalih, da demonstriraju studenti zbog školarina i bednih uslova smeštaja. U međuvremenu su se protesti potpuno upravili protiv nominalno socijalističke vlade premijera Edija Rame i protiv njenih navodnih veza sa organizovanim kriminalom.

* U Crnoj Gori je u januaru jedan odbegli poslovni čovek objavio video snimak o plaćanju mita od 100.000 evra partiji predsednika države Mila Đukanovića. On i njegova porodica vladaju zemljom gotovo 30 godina, kako izgleda, mafijaškim metodama. Afera „Koverat“ uzrokovala je najveće ulične proteste u nizu godina, a njihov slogan glasi „Odupri se!“

Tačno je da je region Zapadnog Balkana proteklih godina prolazio kroz sve više protestnih pokreta poput „Bosanskog proleća“ 2014. ili „Šarene revolucije“ u Makedoniji 2016. Sada je zapanjujuće da ljudi u regionu gotovo svuda izlaze na ulice.

„Po prvi put posle puno godina u regionu je trenutak u kojem sve više građana više ne želi da zatvara oči pred mahinacijama vladajućih klika“, rekao je za Špigel politikolog i stručnjak za Zapadni Balkan sa Univerziteta u Beču Vedran DŽihić.

Region se ljulja između egzodusa i revolta

Još je teško predvideti hoće li protesti dovesti do promena, navodi DŽihić. „U svakom slučaju, najvažnija je želja građana za više demokratije i njihov stav da više ne dopuštaju da budu zastrašeni“, kaže DŽihić.

Dve decenije po završetku jugoslovenskih ratova region se ljulja između egzodusa i revolta. Usled razočaranja mršavom perspektivom desetine hiljada ljudi godišnje emigrira iz zemalja Zapadnog Balkana. U isto vreme, među onima koji ostaju raste ozlojeđenost zbog katastrofalnog zdravstvenog sistema i krize obrazovnog sektora, loše javne infrastrukture i ekoloških problema.

Nekada smatrana uzdanicom, Evropska unija je prokockala svoj ugled na terenu, jer se prema mišljenju mnogih ljudi suviše oslanja na autoritarne vođe kao političke partnere. I sada su političari EU uzrokovali ljutnju: pošto su opozicione partije u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji krenule u bojkot parlamenata, iz Brisela je lapidarno poručeno da jedino parlament može da bude mesto političkog dijaloga, te da opozicija tamo treba da se vrati. Bojkot je razumljiv, kaže pak politikolog DŽihić. „Kultura autoritarne neformalnosti redukuje parlamente na kulise u lažnim demokratijama regiona“.

Jedan visokorangirani diplomata u Beogradu, koji je želeo da ostane anoniman, oštro je za Špigel kritikovao EU: „Upravo doživljavamo slom politike EU na Zapadnom Balkanu. Izgleda da su u briselskoj Komisiji izgubljeni koherentnost i šira slika. Ilustracija za to je takođe da prema masovnim protestima u regionu jednostavno nije pokazano razumevanje“.

Verovatno zato na demonstracijama nedostaje simbol koji je ranije često viđan, a sada ga uopšte nema: evropska zastava.

Prevod: Miloš Mitrović

Povezani tekstovi