Srbija je talac komunističke okupacije

O rehabilitaciji odlučuje sud, koji je deo sudske vlasti i na istu u demokratskim državama, monarhijama poput Belgije, Holandije, Švedske, Norveške ili Španije, ne utiče niti može da utiče bilo koja druga vlast. I to odvaja suštinski vrednosti za koje se borio Dragoljub Mihailović od onih za koje se borio čovek upitnog imena i prezimena, poznatog pod nadimkom Tito.

Četnici, ili tačnije Jugoslovenska vojska u otadžbini borila se za vrednosti koje su i tada i danas bile suština Evropske organizacije naroda i država. To je ustavna, parlamentarna monarhija, zemlja u kojoj monarh ima prvenstvo časti i simbolizuje državu i njeno jedinstvo. U kojoj je vlast u Skupštini koju čine predstavnici naroda, izabranih direktno, većinskim izbornim sistemom od strane naroda i koji biraju izvršnu vlast oličenu u Vladi.

Podela vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, sloboda izbora, okupljanja, medija, veroispovesti, izražavanja mišljenja i stavova, sve to su vrednosti za koje se borio pokret na čijem čelu je bio general Mihailović. Sa druge strane, a koju zastupa i brani cenjeni „antifasta“ nalazila se diktatura proletarijata, zabrana organizovanja, zabrana slobode okupljanja i izražavanja, volja diktatora kao jedina institucija, zakon i pravo. Dakle, potpuno je jasno zašto neko iz tog komunističkog miljea misli i smatra da predsednik republike donosi i treba da donosi ovakve odluke. I to je ono protiv čega se mi i danas borimo. Diktature partije koja je sebe proglasila za državu. A koreni toga jesu u komunističkoj okupaciji iz 1944. i 1945. godine.

Što se tiče legalnosti i legitimnosti komunističkog, okupacionog suda, da raščistimo neke stvari : Dragoljub Mihailović bio je predstavnik legalne države, imenovan od strane vlade za komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini i ministar u vladi Kraljevine Jugoslavije, međunarodno priznate države koja je okupirana u borbi protiv fašizma. I junak koji je prvi u Evropi podigao barjak slobode i ustanak protiv fašističkih okupatora, na Ravnoj Gori. O tome da je general Mihailović antifašista najbolje govore odlikovanja koja je dobio.

Predsednik Poljske vlade u izbeglištvu, general Vladislav Sikorski, odlikovao je generala Dražu Mihailovića najvećim poljskim vojnim odličjem – ordenom Virtuti Militari. Vođa Francuskog pokreta otpora, heroj i predsednik Francuske republike, general De Gol, odlikovao je generala Dražu Mihailovića Ratnim krstom, a orden za vojne zasluge, „Legiju zaslužnih“, američki predsednik Hari Truman, na preporuku generala Dvajta Ajzenhauera, Dragoljubu-Draži Mihailoviću posthumno je dodelio 29. marta 1948. godine. Sa druge strane, komunisti su se radovali okupaciji Kraljevine Jugoslavije i ustanak su podigli tek kad je Hitlerova Nemačka napala SSSR. Sud koji je sudio generalu Mihailoviću sud je revolucionarne hunte, grupe koja je u trenutku kada je država okupirana, odlučila da se bori za vlast. To je, samo po sebi, akt veleizdaje i dovelo je do krvavog bratoubilačkog rata između pripadnika Srpskog naroda. Ceo taj poduhvat, komunistička revolucija i jeste u svojoj biti bila usmerena direktno protiv Srba i Srbije. I to se iz ove perspektive više nego jasno vidi.

Pokret generala Mihailovića je antifašistički i državotvorni. On je predstavnik države koja se suprotstavila fašizmu. I ono što je važno jeste da je taj pokret, tamo gde je bio dominantan – sačuvao naš narod od stradanja i pogroma. Da ne idemo previše u detalje dovoljno je da pogledamo dve planine: Manjaču i Kozaru.

Na Manjači su Srbe branili četnici i tamo je naš narod i zaštićen i spasen. Na Kozari su to činili partizani i tamo je narod masakriran i poslat u Jasenovac, Jastrebarsko, LJubuško i druge logore NDH, tvorevine ustaša, prijatelja komunističke partije. Inače, ko ima bilo kakvu iluziju oko antisrpskog karaktera komunističke vlast treba da pogleda način i datum oslobođenja Jasenovca. I da sebi postavi pitanje zašto partizani nisu hteli da oslobode ovaj logor i zatočene mučenike, već su ga ostavili da radi dok žrtve nisu same probile obruč i pobegle.

Što se tiče komandne odgovornosti, ako se ona poštovala i bila merodavna za ovaj sud komunističke partije, onda je Josip Broz ili kako se već zvao, morao biti streljan nekoliko stotina puta za zločine protiv Srpskog naroda. Samo na Železničkom mostu na Savi kod Šapca ubijeno je nekoliko hiljada ljudi, maljem, zločinački. Među njima i žene i starci, pa čak i članovi i pripadnici komunističkog pokreta, bez suđenja i prava na odbranu, po čistoj volji i želji Titovih partizana. A takvih stratišta i Pasijih grobalja ima stotine u Srbiji. Još drastičniji primer je Lisičiji potok u Beogradu. Možemo da nabrajamo ove zločine i u Kraljevu i u Kragujevcu. I u Valjevu. A vođa ovih zločinaca i krvoloka, Josip Broz Tito, ili kako se već zvao, nije ni ispitan a kamo li procesuiran za ove zločine. O Sremskom frontu i prirodi tog genocida nad omladinom Srbije, nekom drugom prilikom.

I za kraj ono najvažnije – ono što mi danas živimo, diktatura koja je rodila korupciju koja ubija, jeste samo metastaza sistema uspostavljenog komunističkom okupacijom 1944/1945. godine. Zamislite da tada Srbija nije pripala tom „socijalističkom“ bloku. Srbima ne bi bio zabranjen povratak na Kosovo i Metohiju i taj problem da nas ne bi postojao. Ne bi bilo autonomnih pokrajina, a ni crkava i nacija mlađih od građevina u kojima borave. Srbija bi bila Evropska država, deo Evropske porodice monarhija, najuređenijih i najbogatijih država na našem kontinentu. I taj komunistički pristup državi, naciji, slobodi i pravu jeste rak ovog društva. Aleksandar Vučić i njegova kriminalna organizacija su metastaze koje u potpunosti razaraju našu državu i narod. I ako samo saniramo metastaze, a ne odstranimo rak, nećemo imati budućnost.

Zahvaljujemo se autoru teksta „Srbija neurotično četničko društvo“ što nas je podsetio na to gde se krije uzrok i izvor problema sa kojima se borimo danas. I samim tim i na potrebu da se ovaj nakaradni sistem obori i da se Srbija vrati sebi, svojim korenima, svojoj tradiciji i veri. Svojoj kruni, kao simbolu jedinstva i izvoru ponosa.

Autor je šef informativne službe Pokreta obnove Kraljevine Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.