Srbija na kocki američkih izbora 1Saša Janković Foto: Medija centar

U oba dokumenta Bajden ističe s jedne strane svoju pomoć Kosovu, Albaniji i BiH i, s druge, suzbijanje štetnog uticaja Srbije i pojedinih srpskih političara.

Nakon što se predsednik Srbije Aleksandar Vučić uključio u predizbornu kampanju Donalda Trampa, Bajden je ovime nastupio sa pozicije „Srbija je odabrala svoju stranu, biram je i ja“.

Unapređivanje odnosa Srbije i SAD je svakako u srpskom nacionalnom interesu. Međutim tzv. ekonomskim sporazumom sa Prištinom pod patronatom Trampa, u sred njegove predsedničke kampanje, Aleksandar Vučić se približio Trampu, a ne Americi; napravio je hazarderski potez, ušao u kocku krajnje neizvesnih američkih predsedničkih izbora, a Srbiju stavio kao ulog.

Jasno je zašto se Vučić odlučio na kocku – on polako ali sigurno gubi oslonac u Evropskoj uniji, posebno Nemačkoj, a bez dosadašnje otvorene podrške iz inostranstva njegova vlast je na staklenim nogama. Ali Srbiji, koja još uvek baštini ostatke uravnotežene i postojane jugoslovenske diplomatije, takvo hazarderstvo nije trebalo.

Na prethodnim predsedničkim izborima u Americi Vučić je podržao kandidatkinju koja je izgubila. Tu, mnogo manje vidljivu grešku, platio je troipogodišnjim hladnim odnosom pobednika. Sada, na samom kraju Trampovog (prvog) mandata, kartu za preletanje u njegovu klupu Vučić plaća narušavanjem diplomatskih odnosa Srbije sa Rusijom, EU, arapskim svetom i Palestinom. U slučaju pobede Bajdena, Srbija će novu Vučićevu kocku platiti još skuplje.

Za sve bi bilo bolje da je Bajden ignorisao Vučićevo svrstavanje uz Trampa. Tim pre što Aleksandar Vučić u stvarnosti ne kontroliše volju srpske dijaspore – na poslednjim predsedničkim izborima dobio je samo 10% njenih glasova u SAD, a drugoplasirani na tim izborima, njemu opozicija, 60%.

Da je Bajden našao snage da se izdigne i pruži ruku i prema Srbiji, to bi bio pravi znak pobedničkog mentaliteta.

Taj znak bi Srbi u Americi zapazili i nagradili. A koliko god da su malo biračko telo, čini se da će svaki glas biti presudan. S ove strane okeana, vlast u Srbiji morala bi da vodi državnu, a ne privatnu i stranačku politiku.

A opozicija da ne likuje nadajući se da će bilo ko iz inostranstva, pa i Bajden, kazniti Vučića. Najveću kaznu u takvom scenariju platila bi, kao i 1998. godine, Srbija i njeni građani.

Autor je bivši Zaštitnik građana Republike Srbije i predsednički kandidat na izborima 2017.

close
Srbija na kocki američkih izbora 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.