Stefan Nemanja i predsednik Srbije 1Foto: Lična arhiva

Izgradnja Beograda na vodi i uređenje savskog priobalja potvrđuju nameru vlasti da se centar grada preseli u područje Savskog amfiteatra.

Radi realizacije projekta Beograd na vodi, vlast je, na krajnje netransparentan način, ustupila na upravljanje bez naknade niz javnih objekata u Savskom amfiteatru arapskom investitoru iz UAE.

Među tim objektima koji predstavljaju većinom javna kulturna dobra nalazi se zdanje nekadašnje Glavne železničke stanice, izgrađeno 1884. godine u duhu akademizma.

Prema Prostornom planu područja posebne namene, stanična zgrada je predviđena za muzej, možda muzej Nikole Tesle, što nije definitivno utvrđeno.

Deo stručne javnosti smatra da zgrada železničke stanice ima prostornih ograničenja za zaostavštinu Nikole Tesle, s obzirom da ima zaštićen enterijer i da predstavlja spomenik kulture od posebnog značaja.

Prema informacijama medija, razrađuje se koncept novog muzeja na republičkom nivou, ali postoji sumnja da će izostati javni konkurs, što je nedopustivo za tako važan projekat.

Kao deo projekta Beograd na vodi, pre godinu dana počela je rekonstrukcija fasade nekadašnjeg zdanja Glavne železničke stanice i rekonstrukcija Savskog trga, koja je još uvek u toku.

Urbanističko rešenje trga gotovo u potpunosti je podređeno spomeniku Stefana Nemanje i zgradi stare stanice u pozadini spomenika.

Pobedničko arhitektonsko rešenje, nakon raspisanog međunarodnog konkursa, uradio je španski studio „Fenwick Iribarren Arhitects“ iz Madrida (poznat po projektu „Nacionalnog stadiona“ kod Ostružnice), koje je doradila beogradska firma CeSTRA, prilagodivši neke elemente španskog projekta realnoj situaciji.

Inspiracija za uređenje trga bila je točak lokomotive i rimski teatar. Radijalna podela točka prenela se na koncept uređenja samog trga.

U funkcionalnom smislu, zgrada stanice je tretirana kao „scena“ ispod koje je „podijum“ gde se odvijaju dešavanja, a ispred podijuma je prostor „trga i publike“. Podijum služi da naglasi atraktivnu obnovljenu fasadu stare stanice i za pristup korisnika.

Na trgu se odvijaju manifestacije i okupljanja.

Svi vidovi saobraćaja odvijaće se po obodu trga. Drveće i više rastinje nalaziće se u najudaljenijoj zoni poluradijalnog prostora.

Najveću polemiku u stručnoj javnosti izazvalo je skulptorsko rešenje spomenika Stefana Nemanje, osnivača srpske srednjovekovne države.

U obraćanju javnosti, posebno naglašena izjava zamenika gradonačelnika odnosila se na predsednika države „bez čije izričite želje, spomenika ne bi bilo, a ni uređenja Savskog trga“.

Posle završenog međunarodnog konkursa, na kome su učestvovali timovi iz Rusije, Kine, Italije i Slovenije, pobednička nagrada pripala je timu iz Moskve i Beograda, na čelu sa poznatim ruskim skulptorom Aleksandrom Rukavišnjikovim.

Spomenik visine 23 metra već je izrađen u bronzi i, po saznanju iz medija, trebalo bi da se u delovima transportuje do Beograda u prvoj polovini avgusta.

Figura Stefana Nemanje izrađena u duhu realizma, lež i na postamentu u vidu napuklog vizantijskog šlema, koji se pomoću krakova oslanja na tlo, simbolizujući zajedničko vizantijsko nasleđe, koje spaja Rusiju i Srbiju.

Na spomeniku ima mnogo detalja, od scena iz života velikog župana, prikaza njegovih zadužbina, vladarsko žezlo, ruski pravoslavni krst…

Među beogradskim istoričarima umetnosti vlada podeljeno mišljenje. Jedni smatraju da je prestonicu poplavio ruski talas skulpture sa elementima imperijalističkog stila (skulptura ruskog cara Nikolaja II i Svetog Save na Vračaru).

Drugi, pak, smatraju, da je inicijativa za monumentalni spomenik Stefana Nemanje potekla iz preskupog projekta „Skoplje 2014“, koji predstavlja 50 klasičnih skulptura raznih ličnosti, od kojih je najznačajnija figura Aleksandra Makedonskog, visoka 22 metra.

Projekat „Skoplje 2014“ je iniciran na predlog tadašnje desničarske vlade i, po mišljenju nekih istoričara, predstavlja istorijski i nacionalistički kič.

Savremeno vajarstvo je odavno napustilo klasičnu, personalizovanu skulpturu, smatrajući da apstrakcija pruža veće mogućnosti skulptorskog izražavanja u vidu poruka i metafora.

Gledajući iz tog ugla, monumentalni spomenik Stefana Nemanje, težak 60 tona i visok 23 metra, neprimeren je veku u kome živimo.

Interesantno je napomenuti da je beogradski arhitekta Jug Cerović, koji živi i radi u Parizu, učestvovao na konkursu za rešenje spomenika, ali je njegov rad još u prvostepenom postupku bio automatski odbijen, verovatno zato što nije ispoštovao uslov konkursa da spomenik bude izvajan u realističkom stilu.

U svom konkursnom radu, spomenik Stefana Nemanje je prikazao u vidu ogromne zlatne viljuške, čime je hteo, kako kaže, „da istakne pokušaj postavljanja srpskog društva na mapu sveta, prikazujući ga u najlepšem svetlu“.

Inspiraciju je najverovatnije dobio iz legende stare 830 godina o svečanom ručku u Nišu, na kome se Stefan Nemanja služio zlatnom viljuškom, a nemački kralj Fridrih Barbarosa prstima.

Ne ulazeći u ocenjivanje umetničke vrednosti samog spomenika Stefana Nemanje, čija realna vrednost u zanatskom, pa i u političkom smislu postoji (skulpturu treba posmatrati ne samo sa aspekta estetike nego politike i kulture ), odnos samog spomenika prema prostoru u koji se postavlja, kao i njegov odnos prema neposrednim posmatračima, ukazuje na prisustvo kiča, s ciljem da se kiklopskom grandioznošću izazove oduševljenje masovne populacije.

Naime, monumentalni spomenik, postavljen na plato ispred obnovljene fasade nekadašnje Glavne železničke stanice, pomeren udesno u odnosu na glavni ulaz u stanicu, svojom visinom nadvisiće staro zdanje, a posmatračima koji se nađu u okolini spomenika, nedostajaće potpuni vizuelni kontakt sa skulpturom.

Spomenik je naime visine jedne sedmospratne zgrade. Poređenja radi, ukupna visina Pobednika na Kalemegdanu je 17,25 metara, kneza Mihaila na Trgu republike 11 metara, a velike Sfinge u Gizi u Egiptu 20 metara.

Potenciranjem u javnosti da je inicijativa i želja za postavljanjem grandioznog spomenika Stefana Nemanje isključivo potekla od predsednika države, može se pretpostaviti da tražena i ostvarena monumentalnost krije podsvesnu želju inicijatora za identifikacijom u pogledu moći i zasluga za narod i državu.

Autorka je članica Saveta za urbanizam Nove stranke

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.