Foto: Pixabay/F1Digitals
Razmišljao sam da li da napišem par reči o „Dari“, koja nas je sve potresla.
Naime, mislim da svi narodi ex YU znaju kakva su stradanja načinjena u tadašnjoj Jugoslaviji tokom II svetskog rata, a naročito u logorima Jasenovac i Gradina. Neki to hoće da priznaju, a neki neće, ali ipak svi dobro znaju! A za one koji „ne znaju“, ili se prave, evo napisaću. U ova dva logora smrti stradalo je više od 700.000 Jevreja, Srba i Roma. Podsetiću samo da su ovo nepotpuni podaci, zato što su dva puta uništavani spiskovi stradalih (1943. i 1945. godine).
U razgovoru sa pokojnim prof. Rajkom Đurićem, saznao sam da je u periodu od 41. do 45. stradalo više od 150.000 Roma u Jasenovcu i Gradini. U filmu se Romi gotovo i ne spominju, osim kao muzičari, naravno.
Što se tiče same radnje filma, nepotrebno je govoriti o tome. Jezive stvari su se događale, mnogo gore nego što je prikazano u filmu. Po mom skromnom mišljenju, mala Dara zaslužuje sve moguće nagrade za glumu.
A sada ono najvažnije… Šta je zapravo poenta ovog filma i zašto je on baš sada prikazan? Zar nam je potrebno dodatno raspirivanje mržnje između Srba i Hrvata, zar ona nije već dovoljno razvijena? Imam utisak da se samo to razvija u ovoj našoj jadnoj zemlji… Ni u Hrvatskoj nije mnogo bolje, nažalost. Sve ostalo je odavno utihnulo.
Da li je film još jedan u nizu političkih pamfleta vladajućeg režima? Ne smem da tvrdim, ali mi baš na to liči. Finansiran je od Ministarstva kulture SR, snimljen je odmah nakon „Aide“, filma koji govori o stradanjima muslimana od strane Srba, odnosno o genocidu koji je načinjen u Srebrenici. Čini mi se da je Dara „odgovor“ na taj film. I ono što mi je najviše zasmetalo, svi SNS botovi su nekoliko dana na društvenim mrežama šerovali reklamu o premijernom prikazivanju „Dare“ na RTS-u, uz veoma nacionalističke parole. Ponavljam, da li nam je potrebno dodatno potpaljivanje vatre mržnje? Mislim da nije!
Film smo gledali zajedno supruga, mlađi klinac koji ima samo sedam godina i ja. Uzgred, sin obožava fudbal i hrvatsku reprezentaciju, naročito Luku Modrića. Sinoć u jednoj sceni na početku filma ugledao je hrvatsku zastavu koja je vijorila na ulazu u logor i upitao me je da li su svi Hrvati ubice i da li svi oni mrze decu? Morao sam malo da razmislim šta ću mu odgovoriti… Rekao sam mu naravno da nisu svi Hrvati ubice i da ne mrze decu i da i u drugim narodima ima loših ljudi, i u Srbiji, Americi, Brazilu… Neko će se pitati zašto sam dozvolio detetu da gleda film takvog sadržaja. Možda nisam trebao… Nakon njegovog pitanja i mog odgovora, shvatio sam da je ovaj film u ovom momentu bio nepotreban i da će samo izazvati novu mržnju. U Srbiji ima mnogo nacionalista, u Hrvatskoj takođe, epilog se zna! Nastavićemo isto…
I da se u potpunosti razumemo, NIKADA se ne smeju zaboraviti sva stradanja u II svetskom ratu i ko su zaista bili žrtve nacionalističke ideologije i bolesnog fašizma i nacizma. Žrtava ima na obe strane!
Autor je novinar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
