Studenti naspram principa

Jer sam sretao priličan broj „oprobanih stručnjaka“ iz raznih privrednih sektora koji su tokom odbrane projekata urađenih u postupku sticanja licenci počinjali da „baguju“ na moja uzgredna pitanja: šta je energija, te da li ona ima neke veze sa radom, snagom itd.

Nikoga zbog takvih „bagovanja“ nisam „obarao“, jer su mi podastirali ozbiljne stručne projekte pripremljene u skladu sa propisima.

U takvim prilikama davao sam im pauze da „odu da se umiju“, a oni su se posle „snuždeno“ vraćali, pošto su se „svega prisetili“ nakon što su telefonima molili svoj podmladak da im iz neke fizike, ili vikipedije, pročita odgovore na moja pitanja „iz off-a“.

Mnogo godina posle, neki od „licenciranih“ su me prilikom slučajnih susreta obaveštavali da bi nakon svojih „licencnih bagovanja“ mogli da daju definiciju energije i kada bi ih neko naglo probudio iz najdubljeg sna.

Interesantno da je i značajan broj studenata koje sam prvi put sretao na predavanjima „štucao“ kada je trebalo govoriti o suštinskoj definiciji energije.

O „svojoj nadgradnji“ tog pojma mogli su da pričaju satima, ali „suština energije“ je i za njih, kao i za njihove kolege koji su osvajali licencne sertifikate, bila stresna.

U nastojanju da zajednički dođemo do „podsetnika za svaku situaciju“, a imajući u vidu da je cilj mladog čoveka da stekne potrebno stručno obrazovanje da bi nakon što se otisne u poslovni svet zarađivao dovoljno novca za pristojan život, bio sam razradio sledeću proceduru.

Izvadio bih iz džepa jednu „crvenu“ i stavio je na katedru, i objavio da ko prvi stigne do nje može da je zadrži.

Mlađarija je počinjala da se meškolji i smeška, sve dok se neko ne bi podigao, dogegao do katedre i podigao novčanicu, a onda, ne znajući šta dalje da čini, stajao dok mu ja naredbodavno ne bih rekao da sa novčanicom ide natrag.

Sala bi se utišala, i onda bi oni najbliži počinjali da tapšu dobitnika po ramenima.

Ja bih se onda prošetao između njih, vratio za katedru i na sto stavio dve „crvene“ sa istom objavom.

Tada je već troje četvoro odmah kretalo prema katedri, pri čemu bi prvi uzimao novčanice.

Posle sam na katedru stavljao tri „crvene“ što je podizalo gotovo sve prisutne sa stolica da ubrzano krenu prema katedri, a onda bih ja, pre nego što najbrži stigne, vraćao novac u džep, a oni „nezadovoljni“ i zatečeni u kretanju, počinjali da se „ljute zbog moje prevare“.

Nakon toga sam im uvek postavljao pitanje – da li je novac energija?

Onako „ljutiti“ oni bi, gotovo uglas, uzvikivali da nije.

Dobro, a zašto je se uvećavala vaša družina koja se kretala prema katedri, kako je rastao broj crvenih, pitao sam ih ja?

Brzo su razumevali da je novac, energetski gledano, zanemarljivo mali „paket sunčane energije“, ali da vera u vrednost novca pokreće ljude isto kao i energija.

I to snažnije, što je količina novca veća!

Mladi, krilati studenti, su vrlo brzo potom, tu virtuelnu energiju u onome što se zove novac, uočavali i u religiji, i u šamanstvu, i u propagandni, i u politici, i ts.

Teško je bilo, potom, slediti njihove ideje o novcu i njegovoj virtuelnoj energiji, koje su se često završavale predlozima da jedinica za merenje potencijalne, kinetičke, hemijske, električne, toplotne, nuklearne i elektromagnetne energije, umesto Joula (J), treba da bude evro i/ili dolar.

Jer, govorili su oni, populacija bi bolje razumevala takvu jedinicu, nego one koje su definisane SI sistemom.

A onda bi, mada mnogi smatraju da mladi beže od politike, počeli da uspostavljaju niz iznenadnih „energetskih korelacija“.

Kao, na primer, da savremeni politikanti, mešanjem virtuelne energije prljavo stečenog novca, sa ostalim poznatim virtuelnim oblicima energije (masmedijska propaganda, religija itd.), i sve to začinjeno masnim lažima, stvaraju „odskočne daske“ za uspostavljanje „savremenog vida srpskog ropstva“, počev od mikro do globalnog nivoa.

U tom procesu mešanja politikantskog „prljavog novca“ sa ostalim vidovima virtuelnih energija, govorili su oni, zagađenje društvenog ambijenta se ubrzano povećava i prenosi i na odnose u društvu, i na religiju, i u domen propagande itd., tako da smatraju da je stvaralački ambijent oko njih zatrovan i nepodsticajan i za kreacije uma, i za stvaranje poroda!

A „otpadna virtuelna energija“ koja je posledica povećanog društvenog trenja nastalog zbog bespoštedno-surove borbe za vlast radi „novčanice više“, zagađuje Srbiju do te mere, da oni žele što pre da pobegnu i udahnu svežiji vazduh u nekoj demokratskoj zemlji, u kojoj su procesi sticanja i raspodele virtuelne novčane energije uređeniji i ne zavise od uspišanih i umišljenih pojedinaca u vlasti, čije se „državničko“ dejstvovanje zasniva na principu „sad je došao moj/naš vakat“!

Autor je redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije