Sudovi bez budžeta

Temelj stvarne nezavisnosti sudske vlasti je postavljen Ustavom iz 2006. godine kojim je predviđena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Suština ustavnog načela je ravnoteža i međusobna nezavisnost tri grane vlasti. Međutim, određena zakonska rešenja potkopavaju ovaj ustavni temelj, i suprotno svrsi i prirodi ustavnih načela, formatiraju sudsku vlast kao mlađeg brata izvršne vlasti.

Ostvarenju nezavisnosti sudske vlasti prethodi najpre ostvarenje finansijske nezavisnosti sudstva. Drugim rečima, autonomni sudski budžet koji bi uređivao Visoki savet sudstva, jedan je od uslova nezavisnosti suda kao grane vlasti. Prema aktuelnim zakonskim propisima obim i strukturu budžetskih sredstava, osim rashoda za sudsko osoblje, predlaže Visoki savet sudstva uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za pravosuđe. Ovo zakonsko rešenje sadrži dve ključne poluge kojima se onemogućava finansijska nezavisnost sudstva. Prvo, vidimo da je sama nadležnost nad sudskim budžetom podeljena između Visokog saveta sudstva i ministarstva nadležnog za pravosuđe, pa je shodno zakonskom propisu, ministarstvo kao izvršni organ nadležno za sudsko osoblje. To znači da o broju sudskog osoblja, o potrebama sudova, o platama pravosudne administracije ne odlučuje sudska vlast nego izvršna vlast. Drugo, za predlog onog dela sudskog budžeta koji je u nadležnosti suda, Visoki savet sudstva mora da dobije prethodnu saglasnost nadležnog ministarstva. Znajući da u Visokom savetu sudstva sedi između ostalih i ministar nadležan za pravosuđe, ispada da prema sadašnjim rešenjima, ministar traži sam od sebe saglasnost.

Dokle god se sudski budžet formira sa odlučujućim uticajem nesudske vlasti, ne može se govoriti o nezavisnosti sudstva. Imajući to u vidu, Narodna skupština je pokazala, verujemo, dobru nameru da izmenama zakona omogući prelazak sudskog budžeta u ruke same sudske vlasti. Međutim, ta „dobra namera“ ovako izgleda u praksi: Prvo je Narodna skupština Zakonom o uređenju sudova postavila rok 1. januar 2016. godine kada je trebalo da Visoki savet sudstva preuzme brigu o sudskom budžetu. Kada se rok približio, Skupština je izmenila zakon i prolongirala rok tj. postavila novi 1. januar 2017. godine. Kada se i ovaj novi rok približio, Skupština je ponovo izmenila zakon i propisala novi rok 1. januar 2018. godine. Dakle, opisana „dobra namera“ zakonodavne vlasti izgleda ovako: važno je obećati sudskoj vlasti finansijsku nezavisnost, a od obećanja do ostvarenja dalek je put. Ili što bi naš narod rekao „obećanje ludom radovanje“.

Međutim, skupštinskim obećanjima tu nije kraj. Poslednja u nizu izmena Zakona o uređenju sudova ponovo predviđa prelazak celog sudskog budžeta u nadležnost Visokog saveta sudstva, ali sada od 1. januara 2019. godine. Prethodne tri opisane najave bile su samo prazno slovo na papiru. Da li će novi rok konačno biti i poslednji ili će se i on nekom izmenom ponovo prolongirati, ostaje nam samo da nagađamo, a poučeni iskustvom možemo jedino da konstatujemo da za sudsku finansijsku nezavisnost godine počinju januarom.

Autor je vanredni profesor Fakulteta za poslovne studije i pravo u Beogradu i predsednik Odbora za pravosuđe Demokratske stranke