Sumrak balkanske "stabilokratije"? 1

Povod za proteste je afera „Koverta“, otvorena objavljivanjem snimka generalnog sekretara Predsedništva Crne Gore Slavoljuba Stijepovića kako preuzima kovertu s novcem od vlasnika „Atlas grupe“ Duška Kneževića. U koverti je bilo 97.500 evra. Demonstranti u Podgorici traže procesuiranje odgovornih i ostavke predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, Vlade, čelnika tužilaštva.

U Tirani je pre nekoliko dana hiljade demonstranata opkolilo zgradu parlamenta, tražeći ostavku Vlade, za koju tvrde da je korumpirana i povezana sa organizovanim kriminalom. Prethodno su opozicioni poslanici podneli ostavke i zatražili prevremene izbore, koje premijer Edi Rama odbija.

U Beogradu su u subotu ponovo održani protesti „Jedan od pet miliona“. Danima i nedeljama protesti se održavaju širom Srbije. Spisak zahteva je dugačak i menja se od sredine do sredine, ali je kritika usmerena pre svega prema predsedniku Aleksandru Vučiću.

Između protesta u Podgorici, Tirani, Beogradu ima razlika. Albanski demonstranti su očigledno najžešći, negde je veća uloga opozicija, drugde su, pak, vidljiviji građanski pokreti, ali vezuje ih nezadovoljstvo građana aktuelno neprikosnovenim liderima tih zemalja: Milom Đukanovićem, Edi Ramom, Aleksandrom Vučićem.

Sve tri zemlje nalaze se na EU putu, a tri lidera imaju neupitnu podršku Brisela, koji, u ime „stabilokratije“ ume povremeno da „zažmuri“ na jedno, nekad i na oba oka. Da li je vreme da EU „otvori oba oka“ i hoće li to učiniti?

Na Balkanu se, na sreću, verovatno ne može reprizirati „arapsko proleće“, ali kada god postoji ovoliko nezadovoljstvo građana, ne može se predvideti šta može da se izrodi od protesta. O tome mora i EU da vodi računa.