Sve naše blokade

Blokada je skup ekonomskih, političkih i vojnih mera da bi se izolovala država, države ili njihove oružane snage prekidom veza sa ostalim svetom. Cilj blokade je da se blokirana država ili oružane snage primoraju na pregovore, kapitulaciju, predaju dela teritorije ili kakve druge ustupke. Izvor: Vikipedija.

Blokade puteva, mostova i uopšte ključnih saobraćajnih tačaka koje su se u poslednjih par nedelja desile širom Srbije na poziv udruženja Kreni-promeni i njegovog lidera Save Manojlovića, imale su za cilj povlačenje Zakona o eksproprijaciji i izmenu Zakona o referendumu, koje je na predlog Vlade Skupština izglasavala po hitnom postupku.

S obzirom da je Skupština Srbije predstavničko i zakonodavno telo gradjana Srbije, jasno je da su građani Srbije blokirali saobraćaj na po dva sata predhodnih subota, u želji da upozore poslanike da su predstavnici i poslanici građana Srbije a ne zastupnici krupnog kapitala, Rio Tinta i izvršioci nekekvih naloga koji su u suprotnosti sa interesima gradjana, pogotovo ne po hitnom postupku i bez ozbiljne javne rasprave.

Gradjani su u svom naumu uspeli, a da li su poslanici shvatili poruku ili su samo kao osvedočeni klimoglavci nastavili po starom bez sramote i stida vreme će pokazati vrlo brzo.

Što se tiče predsednika Republike koji se kao nalogodavac i Vladi i poslanicima oprao od svega bez stida, zanimljive su neke izjave koje on vrlo vešto plasira, gotovo zakucava u glavu svojim vernim podanicima i koje oni posle do besvesti ponavljaju, a čega sam svedok ne samo kao gledalac televizije i čitalac novina, nego i kao građanin na pijaci, autobusu ili samoposluzi.

Evo jedne od tih (šibicarskih) izjava: Blokada puteva je protivustavna jer onemogućava gradjane u korišćenju svojih neprikosnovenih prava na slobodno kretanje.

I tako dopire do mojih ušiju ponavljanje sa raznih strana i u uličnim polemikama, kako mi demonstranti nekima ukidamo svake subote ustavom zagarantovano pravo na slobodu kretanja.

Sloboda mišljenja i prava na pobunu protiv zla, nisu im ni na kraj pameti.

Ali neću apstrakovati ovu zamišljenu polemiku, već ću samo nabrojati blokade u kojima živimo već desetak godina, neki od nas povremeno a neki svakodnevno.

Auto-put, Gazela i Brankov most blokirani su svaki dan bar dva sata ujutru i bar dva sata po podne, a vrlo često i mnogo više.

Oni koji stanuju na jednoj a rade na drugoj strani reke vrlo dobro znaju koje su razmere ove svakodnevne blokade.

Ova „blokada po ustavu“ posledica je višegodišnje naprednjačke uprave u Beogradu bez želje da se ovaj problem reši na bilo koji način.

Podsećam da su prethodne uprave pravile mostove a sadašnje novogodišnje ukrase.

Kad se na to doda činjenica o njihovom planu za prvu liniju metroa od nigde u ništa, „neustavne“ blokade su mala maca.

Dakle ustavne blokade koje sprovodi vlast u odnosu prema građanima su u redu, a ove kojim se građani brane, neustavne su, živ mi ti, kažem ja zamišljenom sagovorniku.

Blokada broj dva, koju uprave gradova koje ne krše ustav, ali ne rade svoj posao, sprovedu svake godine s prvim snegom, ove godine je epskih razmera i proširila se ne samo na neprohodne drumove već i na struju i vodu u mnogim gradovima Srbije.

Posledice dugogodišnjeg nerada svake su godine sve veće.

Da li je nerad i neznaje po ustavu? Slobodno pravo na nerad i neznanje, šta li?

O blokadi ustavnog prava na pravovremeno i objektivno informisanje neki drugi put.

Mislim da su ove blokade saobraćaja i slobode kretanja koje sprovode vlasti nad onima kojima bi trebalo da odgovaraju, služe i polažu račune, više nego neustavne ma šta o tome glavni šibicar govorio.

Autor je vajar