Svrgnuti Vučića i urazumiti opoziciju

U takvim okolnostima pozicioniranje srpskih opozicionih stranaka i njihov odnos prema studentima, i dalje ostaje nepotpun i nedovoljno definisan.

Treba se podsetiti da su studenti još na početku svog političkog delovanja izneli stav po kome srpska opozicija takođe u velikoj meri baštini liderski sistem organizacije i visok stepen nejedinstva. Kako je moguće da tako iskusni političari ne mogu da shvate da je njihovo jedinstvo u borbi protiv autokratije i diktature jedini put ka pozitivnom ishodu?

Od tih prvih upozorenja, prošlo je više od godinu dana. Međutim, ni u jednoj srpskoj opozicionoj političkoj stranci ne mogu se nazreti tragovi vraćanja na politiku organizovanog delovanja.

Sve stranke se predstavljaju isključivo preko svojih lidera, i nekoliko njihovih najbližih stranačkih prijatelja. NJihovi nastupi jesu dobri, ponekad i odlični. Međutim, uprkos tome ostaju zakovani na tih jedan do dva procenta podrške u glasačkom telu. Teško je razumljivo da i posle toliko godina ne uviđaju da je to jalov put.

Ne pomaže ni primer koji im daju studenti: demokratski način odlučivanja, velika aktivnost na terenu i kratke i jezgrovite poruke, odnosno komentari na aktuelne društvene i političke događaje. Jedna rečenica, ali ona koja gađa u metu, kao pikado strelica. Potpuno suprotno od dugačkih konferencija za štampu opozicionih lidera, koje su prestale da ozbiljnije skreću pažnju i potencijalnih glasača, ali i političkih oponenata.

Na veliku žalost, naslućuje se i nova deoba. Neke stranke pokazuju bezrezervnu podršku studentima time što na izbore ne žele da izađu. Drugi pak žele da na izbore izađu. Teško je procenti šta je bolje. A možda to i nije najvažnije. Iskusni politički analitičari će se lako složiti u stavu da je najvažnije da unutar opozicije, one prave, bez Vučićevih radikalsko-desničarskih satelita, bude jedinstveno.

Nije ni važno koja od opozicionih struja u sejanju nejedinstva prednjači. Možda se mogu interpretirati pojedini potezi. Recimo iz jedne stranke dolaze blage kritike na račun stavova i aktivnosti studenata, a na drugoj strani iz jedne stranke dolazi stav da su spremni i da se ugase ako je to za dobrobit rušenja Vučićeve autokratije.

Studenti su svoju borbu usmerili na SNS i vrlo pametno ne žele da se izjašnjavaju. Jedno je sigurno, i jedni i drugi time ne doprinose pozitivnom procesu i ne pomažu studentima. Stiče se utisak, da otežavaju situaciju. Kao da se na studentska pleća svaljuje i drugi teret. e

Ni treptajem oka studenti nisu pokazali da imaju želju da se neka politička opoziciona stranka ugasi. Ne samo očima, već celim telom i dušom su davali do znanja svim opozicionim strankama da moraju da se demokratizuju. Jedino tako postaju i politički partner studentskom pokretu. A ta demokratizacija znači pre svega poštovanje svojih statuta i izabranih organa stranke.

Poštovanjem svih legalno izabranih funkcionera stranke, predsedništva stranke, političkog saveta, izvršnog odbora, pokrajinskog odbora, gradskih i opštinskih odbora, resornih odbora, stavova svojih omladinaca, težište stranke se seli sa mesta predsednika stranke na stranku. Jer se tako u rad stranke uključuje celo članstvo. I tako stranka postaje aktivna stranka. I tako stranka postaje demokratska. I takvu stranku će studenti prepoznati kao svog istinskog partnera. Sama i gola deklarativna podrška suštinski nije dovoljna.

Ako stranka ima kapacitet da napravi takav zaokret, ona mora da postoji. Jer politički život u svim parlamentarnim demokratijama se odvija kroz rad političkih stranaka. Ukoliko kod aktuelnih lidera nema kapaciteta za takav zaokret, to ne znači da cela stranka treba da se ugasi. Za početak, neka provere šta o tome misle i drugi funkcioneri i članovi stranke. Time će napraviti i prvi korak ka povratku u demokratiju. A posle tog prvog koraka, sigurno će ići lakše.

Autor je profesor Beogradskog univerziteta, Hemijski fakultet

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.