Teror kič serija 1Foto: Screenshot/Youtube

Već duže vreme RTS nas „zabavlja“ brojnim domaćim serijama iz svoje produkcije ili u kooperaciji sa nekom od kuća koje se bave sličnim programima.

Nažalost, nijedna od tih serija ne poseduje potrebne kvalitete nekog ozbiljnijeg kulturno-umetničkog ostvarenja.

Naprotiv, većina tih serija predstavlja poplavu neukusa i vulgarnih sadržaja te ih treba što pre zaboraviti. Sve te serije su na brzinu „sklepane“ i moglo bi se reći da je svaka sledeća gora, neprihvatljivija od prethodne.

Osvrnuću se ukratko samo na dve poslednje „humorističke“ serije: „Radio Mileva“ i „Advokado“, reklamirane i hvaljene kao urnebesne komedije.

U tim „komedijama“ ispraznog sadržaja nema pravog, zdravog, neusiljenog humora; prikazano je nešto što je antipod kulturi, umetnosti, zabavi, humoru, bilo kakvoj vrednosti.

Nema poruke, pouke, aluzije, satire, samo „duplo golo“.

Skaradnosti su, pored ostalog, i glavni „urnebesni humor“.

Navešću samo jednu „komičnu“ scenu iz serije „Advokado“.

Glavni junak serije, advokat, u sudnici negira optužbu bivše prijateljice svoga branjenika, prema kojoj joj tuženi duguje neki novac.

Kao glavni argument, branilac ističe da ona tuži bivšeg prijatenja iz osvete što ju je napustio, a ona ne može de živi bez njegovog enormno velikog spolovila, veličanstvene alatke od 40 santimetara.

Na kraju scene tužilja, uz histerični plač i vrisku, moli tuženoga da joj se vrati sa svojom alatkom.

„Veličanstvena alatka“, koja se u seriji više puta pominje, nekad kao mala a nekad enormne veličine, jeste jedan od glavnih objekata, atributa, inspiracija i motiva „humora“.

Nažalost, ova alatka i „humor“ u vezi iste su paradigma ove i sličnih serija u kojima se često koriste najvulgarnije psovke i „štosovi“ koji vređaju dostojanstvo normalnih ljudi.

Neshvatljivo je i da su glumci koji igraju u ovim serijama prihvatili takve ponižavajuće uloge i da neki od njih imaju samo pohvale za ovakve papazjanije.

Oni koji su gledali „Radio Milevu“ pamtiće seriju samo po neprestanom urlanju i preglumljivanju glavne glumice, bljutavim psovkama, bezidejnim i nedovršenim karakterima.

U seriji „Advokado“, uz primitivnu vulgarnost, većini glumaca dodeljena je uloga netalentovanih klovnova koji nisu u stanju da svojim gestom, vizuelnim gegom, rečju, frazom, štosom i sličnim manirima izazovu smeh kao što su to radili nekada naši vrsni komičari.

Nedopustivo je da se na ovakva „kulturno-umetnička“ ostvarenja i projekte troši ogroman novac i medijski prostor Javnog servisa građana Srbije.

Ko, i u ime koga, baca novac Javnog servisa koji obezbeđuju građani svojim redovnim obaveznim uplatama uz račun za struju i ko tako neodgovorno poklanja skupi prostor Javnog servisa.

Nažalost, i Ministarstvo kulture, od veoma skromnog budžeta za kulturu, izdvaja pozamašna sredstva za ove kič serije i slične projekte i manifestacije.

Šta ostaje za prave kulturno-umetničke projekte i manifestacije i da li nadležni imaju dovoljno znanja i obrazovanja da razlikuju kič od pravih kulturno-umetničkih vrednosti?

No, sve navedeno nisu glavni problemi.

Javni servis bi morao da građanstvo, pogotovo decu i omladinu, upućuje na prave vrednosti i time podiže nivo kulturno-umetničkih, obrazovnih i drugih istinskih vrednosti u društvu.

Sadržaje koje u ovim serijama promoviše Javni servis karakteriše nedostatak dobrog ukusa, nizak umetnički nivo uz neshvatljiv primitivizam i vulgarnost, što svakako deluje destruktivno, pogotovo na decu i omladinu.

Javni servis ne bi smeo da oponaša Pink, decenijskog promotera neukusa, kiča, šunda, primitivizma, vulgarnosti, laži i drugih izopačenosti.

Na kraju, nije bez osnova ozbiljna sumnja da „štancovanje“ ovakvih serija predstavlja i unosan biznis pojedinaca ili klanova.

Autor je hirurg