U Srbiji trijumfovao ruski narativ

Ali pre imena onih koji su u njima uspeli jedan pobednik se znao unapred i pre objavljivanja rezultata: U Srbiji je trijumfovao ruski narativ, koji je direktno, ili samo nešto manje od toga, odredio i uticao i na tok ovogodišnje izborne kampanje i njene rezultate.

Rast ruskog uticaja u Srbiji se često i s pravom smatrao zloćudnim i štetnim – kad je reč o njenim proklamovanim opredeljenjima da jednog dana bude deo Evropske unije i na temeljima zapadnog poimanja demokratije.

Njegov rast u Srbiji traje već dugo, a počeo je odmah posle sklapanja tzv. Briselskog sporazuma nastalog u pokušaju da se raspetlja kosovski čvor koji opterećuje i Balkan i Evropu.

Taj će uticaj od tada postati trajni kontrapunkt nasrpram prve ubedljive pralamentarne pobede Aleksandra Vučića i njegove SNS, e da bi nakon svojevremenog pokretanja danas već zaboravljenog, tzv. unutrašnjeg dijaloga o Kosovu postao – agresivan u meri da se od njega brže bolje odustalo.

Uporedo s tim taj rast ruskog uticaja (ako se zanemari ono što se dešavalo u delu organizacija civilnog društva) proticao je bez odgovarajućih unutrašnjih analiza, a pogotovo bez ambicija vlasti da mu se organizovano suprotstavlja. Naprotiv.

Pokazalo se, a pokazivaće se u narednom periodu još i više da je u Srbiji nesuprotstavljenje tom rastućem ruskom uticaju bila strateška greška (kad je u pitanju njena evroatlanska budućnost).

Da li je ta greška (po)činjena namerno ili ne, nebitno je kad je reč o posledicama kojima je taj rast vodio.

Pokazalo se, a pokazivaće se u narednom periodu još i više da je u Srbiji nesuprotstavljenje tom rastućem ruskom uticaju  bila strateška greška

Ruska agresija na Ukrajinu 2022. godine nije uspela da omete ruski uticaj i ideološku penetraciju Kremlja u političko biće Srbije i izbornu kampanju 2022.

Ona u Srbiji nije imala efekte konsolidacije u odbrani zapadnog koncepta demokratskih vrednosti kao što je imala u Evropskoj uniji i zapadnom svetu uopšte, uključujući i rezoluciju o osudi ruske agresije donetu velikom većinom članica Ujedninjenih nacija. Naprotiv!

Iako se Srbija priključlila tom glasu sveta u UN moglo bi se reći da su efekti ruske agresije na Ukrajinu u samoj Srbiji bili suprotni.

To se moglo pratiti kroz izložbu naslovnih strana glavnih srpskih medija i emisije televizija s nacionalnim frekvencijama. Izborni rezultati 3. aprila samo su nastavak isporuka ruskog uticaja u Srbiji, koji će biti još veći ako u dogledno vreme dođe do pacifikacije agresije Kremlja na Ukrajiinu.

Ruska vrednosna mreža u koju se uplela Srbija dugo je tkana kroz medije s ciljem i putem umanjivanja prozapadnog raspoloženja

Suprotstavljanje i žestoki, svađalački vokabular srpskog opiranja uvođenju sankcija Rusiji koje je pokrenula EU, sa kojom je Srbija formalno još uvek u neprekinutom procesu priprema da joj se pridruži, samo je vrh ledenog brega ruskih političkih postignuća na terenu tzv. srpskog sveta!

Samo izjašanjavanje protiv uvođenja sankcija Rusiji, zapravo je manje bitno od glavnog i ostvarenog ruskog cilja – nametanja srpskoj političkoj i društvenoj strukturi onih političkih vrednosti i metoda sa kojima se i u Rusiji, i u njoj podložnim inostranstvima i državama, suprotstavljalo zapadnim univerzalnim vrednostima i idealima demokratskog upravljanja.
Ruska vrednosna mreža u koju se uplela Srbija dugo je tkana kroz medije s ciljem i putem umanjivanja prozapadnog raspoloženja u (na)ciljanim zemljama;

ruženje EU i podrivanje podrške članstvu u EU, i među državama članicama i u zemljama kandidatima; obnavljanje uticaja Rusije u postsovjetskom prostoru;  podrivanje unutrašnje kohezije i suvereniteta pa i teritorijalnog integriteta kako to odgovara interesima Kremlja;

i ne na poslednjem mestu, zloupotrebi religije, pravoslavne crkve slične onoj u samoj Rusiji.

Nastavak puta Srbije ka članstvu u EU u prvim obraćanjima srpskih političara posle objavljivanja rezultata izbora 2022. spomenut je usputno, u fonu fraze o daljoj modernizaciji i ekonomskom razvoju zemlje, koji je, međutim, do ovih izbora bio najviše pomognut baš od Evropske unije i Zapada.

Dan posle izbora u Srbji već je jasno:

U dugoročni rat za odbranu vrednosti na kojima počiva EU i koji, kako to čujemo na Zapadu i njemu i urbi et orbi posle agresije na Ukrajinu tek predstoji, a koji neće biti kratak, Srbija i kao društvo i kao država ulazi kao ozbiljan gubitaš, sa ozbiljnom vrednosnom insuficijencijom i političkim i moralnim deficitom, kao posledicama dosadašnje strategije nesuprotstavljanja i pokušaja eskiviranja zlonamernog ruskog uticaja i ometanja evroatlanske orijentacije Srbije, bez da se s njim politički hvatalo u koštac.

Iskustvo sa sudbinom onog unutrašneg dijaloga o Kosovu, poziva na analogiju, da će se i od EU i od njenih vrednosti ako bude zatrebalo lako odreći pozivanjem na rezlutate izbora čiji službeni rezultati dok ovo ispisujem još nisu ni objavljeni.

Autor je predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju

Tekst je prvobitno objavljen na sajtu fbd.org.rs